Najluđi Touring automobili svih vremena – Top 5

Prvo, pa muško. Pitate se kako sam samo mogao da pomislim da nominujem ovog karavana kada nikada nije osvojio šampionat? Dođavola, 850 estejt nikada čak, nije pobedio ni u jednoj jedinoj trci, a broj pol pozicija je jedna velika debela nula. Ali mogu. Ovo je lista najluđih, ne najuspešnijih. Kao što je većina nas došla na ovaj svet, tako je i ovaj naš miljenik. Pukom slučajnošću. Beskrajno smo zahvalni Stefansson Automotive (SAM) koji je razvio ovog trkačkog pastuva. Iako su njegovi uspesi veoma diskutabilni bila je čast i privilegija voziti ovog švedskog tenka. Iako je Gabriele Tarquini osvajao šampionat u svojoj Alfi 155 TS, najveća atrakcija je bio ovaj plavo beli Viking. Koji je kao Drakar razarao talase i neprijatelje stavljao na muke. Zadivljujuće je bilo gledati kada kreću sa 15-og i stižu do petog mesta. A njegovi piloti… Richard Rydell koji je tokom svoje burne karijere četiri puta vozio Le Mans, 2004. za Prodrive Racing (Ferrari 550 Marinelo) i zajedno sa Collin McRae-om osvojio treće mesto u klasi. Samo tri godine kasnije za Aston Martin Racing u DBR9 osvaja prvo mesto u klasi. Njegov timski kolega Jan Lammers nije ništa manje iskusan, jer je pravo iz F1 došao da vozi ovu veličanstvenu zver. Bez obzira što je Volvo imao samo 290 konjsih snaga iz dvolitarskog agregata on je sa svojih 950 kilograma bio lakši od McLaren F1 iste te godine. Prelepo.

Zaista ne znam postoji li neki deo, segment ili frakcija auto industrije u kojoj Mazda Miata nema udela? Slogan za nju definitivno treba da glasi “U sve se meša“. Neverovatno koliko samo ovaj auto čini da ljudi prosto polude. Možda jeste mali, zabavni kupe(?), ali staviti ga da se trka sa Lamborghini-jima, 911-icama, Supra-ma. Ima li smisla? Ne samo da ima, nego je i pored silnih M3-jki Silvia on bio prava atrakcija. Nabudžen do bola, rotacioni 13B motor proizvodio je oko 300 japanskih galopera. Da li je bio brz? Ne. Puzdan? Ha ha! Pročitaj, rotor… Džepna raketa je debitovala 1997. na Fuji Speedway. Takmičila se skoro godinu dana u GT300 seriji, u kojoj je bila daleko iza konkurencije. Ovo se pretvara u listu najneuspešnijih Toruing automobila svih vremena… Bilo kako bilo, ova Mazda i nije trebala da bude brza. Mislim trebala je, ali kada već nije odlučili su da bude jelte “zabavna”. Pak, moramo se složiti da je Norigami Project, poznatiji kao NOPRO, napravio od ove igrčkice pokretnu reklamu za njihovu tjuning kompaniju. Zadnju trku, namučena Miata završila je sa prokuvanim motorom. (Ne baš najbolja reklama). Pak ostaje nam samo da uživamo u ludostima 90-ih jer najbolje tek sledi.

Bila je to prava borba titana. Izabrati Audija ili BMW 3.O CSL, ali za bavarskog trkača verujem svi znate, dok je ovaj gospodin, pak manje poznat. Duboko u srž utkiva se poštovanje prema njemu. Jedan od najstrašnijih trkačkih automobila ikada napravljenih, a pogotovo za ono vremme. Performanse u potpunosti prate agresivnu siluetu širokog „kvatra“. A brojevi.. Enormni. Gotovo 740 konjskih snaga iz 2.2 litre čistog ludila od 5 cilindara sa ogromnim KKK turbo-punjačem. Užarena magma izbija na bočno pozicionirane legendarne izduvne grane. Na vizuelni spektakl širine dodatni detalj su i, nikad do tad viđene, konkavne felne. Inženjersko rešenje za bolje hlađenje kočnica. Ali bez svojih ukrotitelja, malo automobila ulazi u legendu. Prvi od četvorice, Hurley Haywood, jedan je od najuspešnijih vozača sportskih automobila u istoriji. Lista uspeha amerikanca gotovo je beskrajna. Pored tri pobede u 24h Le Mans, tri puta je trijumfovao u trci 24 sata Daytona, čime je postao rekorder u broju pobeda u ovoj trci. Timski kolega bio mu je Hans-Joakim Stuck, vozač formule 1 kao i trostruki osvajač 24h Le Mans i kralj nemačkog Touring car šampionata. Istina je da Audi-evi programi nikada nisu bili jetini. 1990 Quattro napušta američke staze i ulazi u DTM sa Audi-em B8 Quattro.

Ovo se desi, dragi moji, kada se neprijatelj (autralijanac) dočepa vašeg blaga (USA). Olako osvoji svaki mogući Touring šampionat. Možda lista i nije toliki promašaj… Australijanac Ian Pete Geoghegan svoju talentovanu ruku stavio je na Ford Mustang fastback iz 1967. Ambiciozni vozač uzima američku ikonu, da ne kažem religijski predmet, i zajedno sa svojim inženjerom Jonh Sheppard-om pravi najdominantniji Touring auto u ATCC (Australian Touring Car Championship) kasnih sedamdesetih. Zadatak mu pored Alfa Romeo GTA, Camaro, Holden EH i Lotus Cortine uopšte nije bio naivan. Zbog veoma širokih zadnjih guma i modifikovane geometrije amortizera on je svaku krivinu prelazio na samo tri točka. Brz, divlji i glasan. Upravo to treba da bude jedan kul turing auto.

Bokser ulazi u ring. Prati ga muzika, aplaudiranje, vrištanje, napetost u vazduhu raste. Masa ludi! Šta će biti? Isto pitanje se postavljalo kada je JZA80 Supra ulazila na staze JGTC (Japan Touring Car Championship). Castrol-ova TOM`S – Tachi Oiwa Motor Sport Supra je zvezda vremena kada je japanska auto industrija bila dominantna na sve moguće načine. Zašto je ona (Supra) toliko posebna? Samo je pogledajte. Castrol livreja savršeno ističe Suprine velike obline i proporcije koje kao da nagoveštavaju njene atletske sposobnosti. Konkretno ova Supra nije samo kul, već izuetno veliko inženjersko dostignuće. Na primer umesto fabričkog čeličnog 2JZ ubačen je 3S-GTE lakši i izdržljiviji blok mototra, ipak snage nije nedostajalo, jer je proizvodio 493 konjske snage i čak 600 Nm obrtnog momenta. Više nego dovoljno da se trka sa glavnim konkuretnom, R34 Skyline-om, poznatijim kao Godzilla. Ali pak nedovoljno za McLaren F1 koji je 1996. godine uspešno bacio na kolena ponosne japance, na njihovom terenu. Ogromni spojler, širok body-kit i neverovatne perofrmanse jesu ono zbog čeka toliko volimo 90-e i touring automobile. Bez obzira na završnu poziciju svaki će ukrasti delić našeg srca. Koji je ukrao deo vašeg?