Noćnomorska brigada – Top 5

Na broju jedan našao se Chopster i o gospode Bože kako je samo odvratan. Nismo ni pošteno počeli već me hvata muka. Gospoda nemci su standardnog „kajena“ prve generacije spustili, raširili, ojačali i apsolutno osakatili. Predstavljen 2009. godine na sajmu automobila u Frankfurtu, uspeo je da od samog početka svog života, isključivo zahvaljujući izgledu, posvađa kumove, zetove, šurake, ali i tašte. Nekima se ovo skrnavljenje sviđa, dok ga se drugi, pa… gade? Prosto rečeno veza je “love it or hate it”. Mi ga ne mrzimo, samo ne možemo da ga smislimo. Zašto? Ako se iko usudio to da pita odgovor je više nego očigledan. Zamisli scenario. Uložiš par godina života, litre krvi i znoja u svoju Hondu Civic i taman kad si pomsilio da si sa 201 konjskom snagom kralj ceste odjednom te pojede mrak ovog čuda. Proleti pored tebe nikad ružniji i nikad brži džipić sa 710 munjevitih „konja“ iz V8 motora i još ima četiri kadice, a tebi tek sutra stiže, jedna. Sad razumete zašto je na listi ova spodoba. Idemo dalje…

Na drugom broju jedan našao se izdeformisani Lamborghini Aventador SVJ koji je posle prepravki dobio ime po najopasnijoj borbenoj rasi španskih bikova – Cabrera. Jedina svetla tačka je što postoji u samo tri primerka, a kreirani su povodom 30 godina postojanja „mansorija“. Iz dubine srca se nadam da su sva tri otišla kod nekog šeika koji će ih voziti par dana i posle baciti u zaborav. Zauvek. Pak ako malo pogledamo ovo čudnovato stvorenje shvatićemo da su najveće izmene na prednjem delu, gde su farovi, prednji branik i hauba potpuno drugačiji, a ceo automobil dobio je karbonske delove koji su očigledno suvišni već monstruoznom skeletu. Svidelo se to nekome ili ne, moramo se složiti da jeste malo više od prosečnog super automobila, a i čestitke „mansoriju“, kompaniji koja je po ko zna koji put uspela da unakazi još jedan predivan auto. Kao sam šlag na tortu glavni inženjer je izgleda u slobodno vreme šef smene u nekom osrednjem marketu, pa je jačina motora deklirasana na, pazi sad, 799 konjskih snaga. Vama nije muka, čim još čitate? Sad će biti gusto.

Mansory je u početku svog životnog veka čačkao najviše oko britanskih luksuznih automobila, a kada vidim ovog mučenog italijana, bude mi žao što se nisu na tome zadržali. Treća generacija modela Stallone jeste ime za treći po redu prerađeni Ferrari-jev Grand Tourer. Iako on u ovoj ružnjikavoj verziji liči na ljutu zrikavu pčelu i 818 “konja” apsolutno ne opravdava izgled, auto je sve samo ne poboljšan. Mislim stvarno, zar nije cilj tjunerskih kuća da naprave neku veliku razliku na automobilu koja će popraviti njegove slabosti? Ovaj na papiru jeste bolji od standardnog Ferrari-jevog modela 812 Superfast, ali zar će iko ikada odvesti ovaj sportski auto na stazu? Očigledno je da se svaki Mansory automobil pravi po poznatom kalupu. Zalepiti gomilu ogromnih karbon-fajber delova na auto i eto ga. Dobili ste unikatni muzejski primerak koji će protraćiti život tako što će Vas odvesti dva puta na večeru u „Franš“. Slobodno mogu reći da je Mansory ubio istinski duh Ferrari-ja i oskrnavio ovaj predivan super automobil, kao kada biste nekog sportistu, gimnastičara na primer, obukli u kostim „mišelinka“ i rekli mu da uradi stoj na razboju… To bi se baš dobro završilo.

Ovo priča je već malo drugačija. Šalim se, nije. Još jedan u nizu spektakularnih i izvandrednih autombila koje je, ne znam samo kako, gospodin Kuroš Mansory, ne uništio nego doveo do granice neprepoznatiljivosti. Ne kažem da je lako već dosta dobar automobil unaprediti, ali ukoliko to ne znaš da napraviš, deformisanje istog apsolutno nije nužno. Samo 15 primeraka proizvedeno je 2011. godine, odmah nakon predstavljanja na sajmu u Ženevi. Po istom, na prethodnoj strani pomenutom kalupu. Jeste on smršao, zahvaljujući upotrebi karbonskih vlakana, a koji su zamenili određene fabričke delove, za čak 90 kilograma. Takođe i snaga motora je povećana na preko 660 „konja“, ali… Uslovno rečeno „kez“ od „uveta do uveta“ na masci SLS AMG-a je kao da se on sam smeje budućem vlasniku, jer zna na šta će baciti pare.

Rekao bih da smo najveću rugobu ostavili za kraj, ali nismo, jer su svi podjednako ružni. Ovaj Lambo je recimo prvi među jednakima. Izgleda kao gejmerski laptop koji je prepravljen u transformersa. Ambis dizajnerskog sveta otelotvoren je kroz ovaj „desepktikon“. Crne misli me obuzimaju, a strah i jeza podvlači mi se duboko u svaku poru kad shvatim da će stvarno neko da da toliku svotu novca za ove čerge. Sam Urus kao pojava je impozantan, veliki i sportski SUV, nema greške. Uz male napore Mansory je uspeo da na već pozamašno veliki džip doda karbonske elemente, koji su ga gotovo upropastili. Spoljašnjost nikad robusnija, a ciganisanje se nastavlja i unutra. Zvezdano nebo sa jednobojnim drečavim enterijerom para oči i sve je samo ne dobitna kombinacija boja. Motor je sitno pojačan, ali kao da će vlasnika biti briga koliko tačno „konja“ on ima. Stiče se utisak kao da je svaka “kreacija” kuće Mansory terapija za lečenje kompleksa, samo eto, malo je previše od onoga na šta smo navikli, i verujem da nisam jedini koji to misli.