Pitanje nedelje

Najčudniji trkački automobili – Vaših Top 10

Uz vašu pomoć preko društvenih mreža (FB i IG) dobili smo veliku količinu zaista odličnih predloga, pa nam je za sumiranje liste bilo potrebno više vremena nego što smo očekivali i odabir je bio težak. Uspeli ste da obuhvatite sve epohe ovog sporta i najrazličitije brendove. Neke davno zaboravljene modele, kao i one za koje ni mi nismo znali. Verujem da smo svi ponešto naučili. Konačna lista, odnosno vaših Top 10 najčudnijih trkačkih automobila možete videti u nastavku.

AUTOR// Vojislav Vujanić

11. BMW Brutus Experimentalfahrzeug

Posleratna (I Svetski rat) nemačka obilovala je viškom delova od vojnih vozila, a davno smo zaključili da je najbolji način da se ubrzate stavljanje većeg motora. Koliko većeg? BMW je iskoristio V12 motor od ne tako pompenzih 46l zapremine(!), spojivši ga sa 1908 American-LaFrance šasijom i otišli su na trke. Doduše posle godinu dana čačkanja i isprobavanja. BMW-ovi inženjeri su ga krstili imenom Brut (Brutus). Ukupna snaga je 493 KS pri 1500 obrtaja, troši malo preko 1500l/100km i izbacuje oko 28000g/km CO2.

Hoćemo da pozovemo Gretu da zajedno obrnemo krug?

 

 

10. AMG 300SEL Redpig

Došao klijent i rekao “ja bih sa ovim da teram trke” ili ti priča kako je AMG postao poznat.
Najbrži auto koji su nemci tada proizvodili bio je Mercedes 300SEL 6.6l V8 250 KS, dugačak, izolovan od spoljneg sveta, pravljen za mirno kruziranje autobanom, i upravo taj sa kojim je klijent hteo da se trka. Dakle, uzeti najbrži, najduži i najteži auto i odvesti ga na trkačku stazu? Zašto da ne. Motor je razbušen na 6.8l, a snaga povećana na 420 KS. Aluminijumska vrata umesto čeličnih, rolbar, proširen trap, šire gume, prošireni rubovi da natkriju gume… I onda stave gomiletinu farova na šerpa crven automobil!? Publika se smejala, komentatori… Dvostruko veći od konkurentih automobila na stazi. Ružan kao svinja, crvena svinja. Inaguralna 24h trka izdržljivosti pokazala je dve stvari – da je potrošnja goriva ogromna i da je ona bila nešto manja “svinja” bi bila prva u generalnom plasmanu, zbog čestog točenja. Morali su da se zadovolje prvim mestom u klasi i drugim u generalnom plasmanu!

Nažalost u nekom trenutku ga kupuje proizvođač aviona i sa njim rade testiranje stajnog trapa… Vrlo brzo od njega ne ostaje ništa. Mercedes je 2006. počeo da pravi repliku po originalnim nacrtima.

9. Sbarro Espara Picasso Cup/Espace Spider

Franco Sbarro je lik koji je dovoljno lud da svoje zamisli iz glave prebaci u naš svet. Ne znam da li ih mi možemo doživeti na isti način kao on, ali oduševljenje što je neko uspeo da od MPV-a kreira trkačku verziju uz podršku fabrike… Naklon do poda.
Citroen Xsara je dosadan i običan automobil, ali njegova Cup verzija to nikako nije. Sbarro-ov koncept bukvalno vrišti “gledaj me”, sa sve “gullwing” vratima. Da sve nije stalo samo na izgledu govore rolbarovi, trkačke kadice i motor iz Peugeot 306 S16 sa 250 KS iz 2l zapremine. Oni koji su vozili auto, kažu da su šasiju toliko dobro pripremili da bez većih poteškoća može i sa snažijim motorom da izađe na kraj.

Sa druga strane imamo trkačkog Espasa, kreiranog kao promo auto za Le Man 1998. godine. Sbarro mu je odsekao krov,  uklonio šoferšajbnu i postavio pet kadica za prevoz putnika. Za pogon koristi V6 od ~3000 kubika i 200 ks, nije baš pravi trkački materijal, ali zamislite vožnju na nekom od zadnja tri sedišta… Ako nemate kacigu, na Mulsan pravcu ćete biti posluženi bubama za užinu.

8. BMW X5 Le Mans

BMW je pre 20 godina sa projektom X5 Le Mans prešao Nirburgring za 7:50 min sa Hans Joachim Stuck za volanom. Poređenja radi BMW M3 CSL je četiri godine kasnije napravio isto vreme, a Audi Q8 danas (2020.) pravi vreme od oko 7:42 min. Tehnološki napredak.
Za postavljanje rekorda davne 2000., BMW-ovi inženjeri su primenili klasično rešenje, uzeli su najveći i najsnažniji motor koji su imali na dohvat ruku. U ovom slučaju 6.0l V12 sa 700 KS i 700 Nm iz McLaren F1 trkačkog automobila koji je pobedio na Le Manu (odatle i ime). Pogon je naravno zadnji, menjač manuelni sa 6-brzina, a vozilo je spušteno za 30mm. Jedina vizuelna razlika spolja u odnosu na produkcijski X5, su felne od 20” obmotane u 315/35 gumu. Podatak o težini nikada nije objavljen, ali raspored mase od 51/49 je za veliko poštovanje. Enterijer je modifikovan uklanjanjem nepotrebnih elemenata i postavljanjem četiri kadice. A performanse? Do stotke za 4.7s, dok je masimalna brzina od 310 kmh postignuta na Döttinger Höhe sekciji Zelenog pakla. Samo jedan model je napravljen.

7. Ferrari 250 GT SWB Breadvan

Tvrdoglavosti Enza Ferrari-ja treba se zahvaliti. Zbog nje smo dobili Lamborghini i ovaj predivni “kamionet za hleb”. U njegovoj osnovi nalazi se Ferrari 250 GT SWB Competition, koji je osvojio drugo mesto na 1961 Tour de France. On je dat u ruke inženjeru Giotto Bizzarrini-ju kako bi napravio bolji i brži automobili od tada novog 250 GTO, na kojem je takođe on radio. Zašto? Enco nije hteo da proda nijedan 250 GTO grofu Volpi-ju za njegov trkački tim, pa je proradio inat. Kako je već reč o trkačkom modelu koji je olakšan i čiji je V12 motor pojačan (286 KS), Bizzarrini se posvetio aerodinamici i odatle “shooting-brake izgled ili kako bi francuzi rekli – kamionet. Ne samo da je napravio aerodinamički bolji automobil, već je “breadvan” bio niži od novog Ferrari-ja. Motor je pomeren još više unazad zarad boljeg rasporeda mase vozila, snaga blago povećana izmenom karburatora, a finalna težina iznosila je 935 kg.

Na debitantskoj trci  24h Le Mans 1962. pokazao se u punom svetlu, ostavivši 250 GTO Ferarije iza sebe, ali zbog problema sa poluosovinom morali su da ga povuku iz trke. Na ostalim trkama tokom sezone pokazao se veoma konkurentnim osvojivši prvo mesto na dve trke u GT klasi tokom iste godine. Umesto da skuplja prašinu u neka četiri zida možete ga videti na historic trkama širom sveta, jer se redovno vozi.

6. Hurst Floor Shifter Special

Regulatorna tela koja određuju pravila s jedne strane onemogućavaju kreiranje radikalnijih rešenja, kao što je Hurst Floor Shifter Special, ali su omogućila da sport bude drastično sigurniji.
Dizajn je kreiran na osnovu aviona iz Drugog svetskog rata, ali su do njegove primene doveli zahtevi mehanike. Iza “Capsule car” stoji legenda NASCAR-a, Smokey Yunick, koji je želeo da kreira vozilo koje bi imalo konstantan raspored mase tokom trajanja cele trke. Zato se vozač i gorivo nalaze napred, a motor pozadi. Vozač je odvojen na levu stranu vozila u zasebnoj kapsuli kako bi se pomoglo boljem manevrisanju u levom skretanju na samoj trci (drugog skretanja i nema). Na ovaj način dobijene su tri mase koje bi bile konstante tokom trkačkog dana. Hurst Floor Shifter Special, sastavljen je od dostupnih delova koji su bili lagani i jeftini, iako je originalni plan bio da se koristi helikopterska turbina kao pogonski agregat.

Nažalost, problemi su postojali od samog starta, tokom testiranja i za vreme kvalifikacija, pa je vozilo zbog blokiranja kočnica završilo u ogradi staze. Nedugo zatim promena pravila onemogućuje dalje učestvovanje u takmičenjima, a Yunick HFSS prebacuje u muzej gde se i danas može videti.

5. Alfa Romeo 164 Pro-Car

Četvoro vrata, 13000 obrtaja i simfonija V10 motora iza vas… Jednom rečju – Italija.
U 1985. godini, Alfa je sa Ligier-om sklopila pakt o saradnji kako bi se vratili u F1, ali to se nikada nije dogodilo. Ipak tokom te saradnje, kreiran je monstruozni aluminijumski V10 sa pet titanijumskih ventila po cilindru koji je u svojoj poslednjoj iteraciji proizvodio 620 KS pri 13300 obrtaja. Kako je saradnja propala, nisu imali šasiju za njega, sve dok nije predloženo kreiranje Pro-Car (Production Car) serije. Pravila za kreiranje automobila koji bi se takmičili bila su veoma slobodna, pa se Alfa obratila Brabham-u za kreiranje šasije. Odluka je pala da se agregat iz Formule 1 stavi u Alfa Romeo 164, odnosno onoga šta je ostalo od nje nakon operacije postavljanja motora i olakšavanja. Rezultat? 164 Pro-Car je dužinu od 402m prelazio za 9.7s, a maksimalna brzina je bila oko 340 km/h. Impresivno? Impresivnija je činjenica da je postizala veće brzine od tadašnjih Formula, što je Riccardo Patrese pokazao u Monci 1988.

Nažalost Pro-Car serija nije zaživela zbog velikih troškova, a napravljeno je ukupno dve Alfa Romeo 164 Pro-Car.

4. Renault Espace F1

Ako ste mislili da je motor iz F1 u karoseriju sedana čudno, šta kažete na mini-van?
Renault Espace F1 koncept kreiran je povodom 10 godina saradnje Matre i Renoa, ali je u potpunosti funkcionalan. Matra je preuzela Espace sa proizvodne linije, isekla mu pod, sve moguće delove zamenila karbonskim i učvrstila šasiju do maksimuma. Rupa je popunjena V10 motorom iz pobedničkog Renault-Williams FW15C F1 bolida, a zaustavlja se pomoću karbon-keramičkih kočnica. Crno-žuta kombinacija boja, revidirani branici i golem spojler na krovu ne kriju o čemu je reč. Na prvi pogled, većina ljudi bi pomislila da je kreator ovog čuda konzumirao pečurke na nepravilan način, ali Renault-ov 3.5-litarski V10 motor sa 800ks, koji se krije u srcu ovog Espasa, lansira ovaj “bolid” do stotke za manje od 3s! Maksimalna brzina – 312 km/h.

Da li je potrebno napomenuti da unutra ima mesta za četvoro? Čepovi za uši se preporučuju.

3. Chaparell 2H

Nikome neće biti jasno kako je Jim Hall, vrhunski inženjer, uspeo da napravi toliko grešaka sa modelom Chaparell 2H, ali na neuspeh ovog modela uticalo je mnogo faktora.
Chaparell 2H od starta je zamišljen kao širok automobil, ali je kreiran kao uzak i to se pokazalo, pored mehaničkih kvarova, kao najveća prepreka u razvoju i pokazivanjem pravih performansi ovog vozila. Koristio je hidraulična i aerodinamička rešenja koja su bila među prvima na svetu, a na slici je prikazana njegova poslednja revizija sa ogromnim i ludim krilom. Postavljeno na sredini vozila, trebala je da mu pomogne oko aerodinamike, ali se pokazala toliko kontraproduktivnom da su kaskali za konkurencijom čitavih 10s. Večnost u trkama.

2. Ligier JS5

Ligier se tokom dugog niza godina nadmetao u trkama Formule 1. Ne čudi da su tražili najrazličitija rešenja kako bi poboljšali performanse bolida, ali ovo je jedno od najčudnijih. Nije teško primetiti iz kog razloga. Ova glomazna nadogradnja nije se našla na finalnom bolidu koji je prijavljen za učestvovanje u sezoni 1976., ali je ipak sa papira prenešena u plastiku i kreirana za potrebe testiranja.

Sada apsolutno znamo odakle idaje za “whale penis” usis koji se najčešće može videti na bud3enim Hondama.

1. Ensign N179

Ili ti kako je neko poželeo da vidi rende za sir na trkačkoj stazi. Godina je 1979. i Ensign po prvi put debituje u Formuli 1, ali će ona više ostati zapamćena po njihovom bolidu “čudnog” izgleda, nego po njegovim performansama. Što je u ovom slučaju i dobro. Radikalni dizajn, odnosno “rende” na prednjem delu bolida kreirano je sa ciljem da se poboljša hlađenje motora. Iza “otvora” nalaze se hladnjaci, a direktno strujanje vazduha preko njih treba da pomogne da se motor rastereti veće količine toplote. Logično, zar ne? U praksi se pokazalo da njihov bolid ima najveće probleme sa pregrevanjem motora i njegova karijera je brzo okončana. Srećom.

P.S. Kako bi ovaj bolid prošao na NCAP testovima sudara sa pešacima?

11
11

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *