Panonski Japanac – Honda Civic

Kada mi je Aleksandar poslao detalje o automobilu, pred kraj njegovog pisanja provukla se skraćenica JTCC. Nisam znao da li je ta reč relevantana i šta se krije iza toga kad ju je tako usputno spomenuo, ali kad je već napisano, moram da se posvetim svakom detalju. I, kako to zakon univerzuma nalaže, konsultovao sam gugleta.

Prvo odem na slike i eto ti njegovog automobila. Kako je uspeo da ugura fotku svog automobila u prvih pet prilikom pretrage Japanese Touring Car Championship (JTCC)? Dotični vam je svima poznat po svojim voditeljskim sposobnostima i glasu koji je danas musthave kada se organizuje neki automobilski događaj. Pored lepog glasa i stasa (nema na čemu – #nohomo), Aleksandar se bavi i organizovanjem, dizajnom i još gomilom stvari vezanih za motorna vozila.

Dakle, kako se fotografija njegovog automobila našla na samom vrhu pretrage JTCC-a? Jednostavno. Nije njegov automobil. I sad vi kažete – Pa što si onda koji moj to sve tako najavio kao da je postigao ne znam šta? E, to je upravo ono što je najimpresivnije. On je inspiraciju za svoj projekat pronašao u Idemitsu Honda Civic-u koji se takmičio u JTCC šampionatu. Kranji rezultat je toliko dobar i verodostojan originalu da morate biti hardcore poznavaoci ovog šampionata i automobila kako vas rezultat na gugl slikama ne bi ostavio zbunjene.

Put do ove „prevare“ trajao je devet dugih meseci i san o posedovanju trkačkog automobila je dostignut. Baza je Civic iz 1990. godine sa D16A9 motorom iz CRX-a. Pošto sam nije mogao da se izbori sa komplikovanim zadatkom ispred sebe, u pomoć su priskočili Miloš Shomymura i Tata Limar, vlasnici malog Tokija. Imali su samo jedan uslov – ono što kažu da se popravlja i menja, to se mora uraditi. Tako je Civic prvo postao nudista. Ogoljen je skroz i deo po deo, limarija je sređivana. Prvi veći zahvat je bilo uklapanje haube sa CRX-a, kao i prepravka rubova da bi mogli da ugoste veće gume bliže sebi. Posle toga je usledilo ubacivanje motora i menjača, instalacija, trap… Sve što je bilo potrebno je zamenjeno.

Vizuelno približavanje originalu iz JTCC-a je bio sledeći korak. Najbitnija stvar – livreja. To je ono što pomaže našem oku i mozgu da poistoveti novosadskog klona sa originalom. Ona je identična! Zatim sam stance automobila je pogođen sa sve slikovima i masnim, istrošenim Toyo natpisom. Možda samo fali neki battle scar sa trka kako bi bili potpuno ubeđeni da automobil ima ozbiljan trkački staž. Enterijer je tamo gde nedostaju neki krupni detalji, poput roll bar-a. Međutim, dosta toga čeka ugradnju, pa se u narednih nekoliko meseci može očekivati da se i ovaj deo automobila poistoveuti sa originalom.

Pod Frushkodžira planinom, japanci iz Vojvodine približavaju kraju jedan izuzetan i unikatan projekat na našim prostorima. Kada imate majstore zanata i dobru ideju, sve je moguće. Zato ovde stavljamo to be continued, nikako the end.

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Vojislav Vujanić, Aleksandar Savin