Muke Tantalove – Astra OPC

Tantal, sin Zevsa, zbog svog stravičnog zločina biva kažnjen najgorim mukama koje ga prate do kraja života. Iz ovog mita je proistekao izraz „Tantalove muke“ ili „tantalizam“ kojim se opisuje frustracija osobe kojoj je cilj nadohvat ruke ali ipak stalno izmiče. Ja sam u njoj pronašao Opel i OPC sekciju, ali sam našao i srećan kraj. Prestankom proizvodnje tipskih, GSi modela, Opel otvara Opel Performance Centar, poznatiji po skraćenici OPC i prelepoj plavoj boji koju su svi vrlo brzo počeli da vezuju za njihovo ime. Ipak, OPC nikad nije ispunio očekivanja fanova Opel-a. Modeli sa njihovom značkom su uvek bili fantastično brzi na pravcu, međuubrzanja su bila munjevita, ali krivine su bile veliki problem. Prenos tolike snage na podlogu prednjim točkovima i upravljanje istim jednostavno nije funkcionisalo. I tu nastaju muke koje se vezuju za njihove modele. Astra, Vectra, Zafira, Meriva, Corsa… Svi su patili od istog problema. Konkurenti sa manje snage, ali sa boljom šasijom i ogibljenjem, pobeđivali su na testovima, a OPC je postao simbol sirove snage bez kontrole.Međutim, Opel, jureći za odbeglom konkurencijom, okreće novi list ne bi li se rešio patnje. Prvo, nova Insignia je čudovišno snažna, ali sa pogonom na sva četiri točka. Drugo, OPC više nije opcija svakog modela – Meriva, Zafira više ne nose to ime. Pametan potez, koji daje dozu jedinstvenosti i ekskluzive preostalim OPC plavim modelima. Takođe, ušteđen je novac koji se sada može preusmeriti na razvoj Insignie i Astre. Tako dolazimo do automobila koji je pred vama. Nova Astra OPC.
Eksterijer
Od kad je Opel odlučio da Astru kupe naziva GTC i da joj se posebno posveti, nijednom nisu pogrešili. Doduše, ovo je tek druga takva, ali neki znaju već u drugom izdanju da useru stvar. Auto je prelep. Prednji deo je širok i nizak, sa kulturno izraženim sportskim momentima, kao što su mali bočni usisi i veliki prednji. Pravi usisivač koji ljubomorno krade sav vazduh iz okoline ne bi li što pre sagoreo gorivo u motoru. Zadnji deo priča sličnu priču. Široka i niska zadnjica, sa po jednim izduvom na krajevima branika. Zanimljivo rešenje je primenjeno na farovima koji na fiksnom delu „štrče“ i ne prate liniju auta, već pričaju svoju priču (verovatno zbog aerodinamike).Ono što ovaj auto čini istinski prelepim je bočni profil. Linija koja vezuje zadnji deo auta sa kvakom vrata je meni najlepša linija auta. Kao da je izvajana na vetru i auto stvarno izgleda kao da se kreće dok stoji, ma koliko taj izraz bio automobilski kliše. Male staklene površine i veliki točkovi od 20 inča čine auto agresivnim, spremnim za napad. Čak i prednji deo sa farovima i usisima ima nešto životinjsko u sebi, ali ne mogu tačno da stavim prst na određenu vrstu.Međutim, moram da se ispovedim. Iako stvarno smatram da je auto apsolutno prelep i ne bih imao ništa protiv da ga istog ovog trenutka posedujem, imam osećaj kao da je lep za neko doba koje je iza nas. Fali mi neka oštra linija, nešto mi nedostaje. Ne znam kako to da objasnim…Enterijer
Ono što smo do sada videli kod svih Opel-a, imamo i kod Astre. Standardizovana centralna konzola sa gomilom dugmića, dva mala i dva veća kružna instrumenta ispred vozača i blago, sportski naglašen volan i ručica menjača sa dodatkom OPC značke. Ali kao kod svih sportskih Opel vozila, Rikardo sedišta kidaju. Tako su dobra, majko mila. A i pored toga, pozadi ima dosta mesta za noge. Generalni utisak je pozitivan, materijali su kvalitetni, pozicija sedenja je zadovoljavajuća i verujem da bi se svi osećali prijatno za volanom, bez obzira na konstituciju.
Pogon
Ako pogledate veličinu i klasu automobila, snaga 280 KS je neproporcionalno velika, još ako tu dodamo 400 nm i sve to iz turbo motora od 2000 kubika, imamo klasičan OPC recept. Samo rokaj, Fridriče ili Johane ili Uwe ili kako god se zove čika zadužen za snagu. Ubrzanje od 0–100 km/h je samo 6 sekundi, što je rangu sa, recimo, Boxster-om. Impresivno, zar ne? I kod ovog automobila potrošnja goriva je prisutna, samo ne znamo u kojoj meri. Oprostite.
Detalji
Ono što Astru rešava muka svih prethodnika je šasija i ogibljenje specijalno razvijano da ogromnu snagu motora iskoristi na pravi način. Flex-ride sistem u saradnji sa „aktivnim“ ZF Sachs amortizerima dozvoljava vozaču da pritiskom na dugme OPC promeni ponašanje svih mogućih komponenti i usredsredi auto na postizanje maksimalnih performansi. Zatim, HiPer Strut sistem prednjeg oslanjanja omogućava ono problematično upravljanje i prenos snage na prednje točkove. A zajedno sa LSD diferencijalom, više nema otimanja volana i klizanja preko nosa karakterističnog za stare OPC Astre. Naravno, tu ima još gomila sitnica koje dodatno pomažu, ali o njima kad kupiš ovaj auto i odeš u servis da menjaš sponu, na primer.
Zaključak
Nismo imali priliku da se bog zna kako provozamo u Astri i donesemo neki konkretan i kvalitetan zaključak. Opšti utisak je da menjač nije na visini zadatka, tj. nekako ne prati ostatak automobila koji odiše svežinom i žustrinom. Motor vuče kad hoćeš i koliko god hoćeš, snage mu ne nedostaje. Zbog nemogućnosti da propisno izlomimo auto i testiramo to novo ogibljenje ne znamo da li stvarno funkcioniše. Sve u svemu, mene je Astra baš fino obradovala i raznežila zbog ranijih veza sa ovom markom. Baš sam ponosan na Opel. Bravo!