Da li su mali električni automobili, kao što je novi novi Mini Cooper SE, dovoljni samo za krug dvojke ili je sa njima moguće otići van grada i vratiti se, bez osećaja nelagode i (večnog) čekanja da se dopune?
“Range anxiety” kovanica nastala kada su električni automobili došli pod svetla pozornice, označava strah da nećete stići do destinacije tj. punjača dok ne potrošite sav “domet”. Direktan prevod ne postoji, ali sigurno znate osećaj kada vas juri horda neumornih zombija, a vama je ostalo manje od četvrtine rezervoara… Ne? Onda ništa… Ovaj strah upravo predstavlja jednu od najvećih prepreka u prihvatanju automobila na struju, jer niko ne želi da ostane pored puta u potpunosti bespomoćan dok šlep_služba_milenko_dragana_nokti ne dođe po njega.
U želji da proverimo osnovanost ovih strahova, odabrali smo idealan automobil za eksperiment – Mini Cooper SE. Mala gradska zujalica, poznata po svom neodoljivom šarmu, koja mami osmehe kod oba pola. Od ove godine dostupna je i u potpuno električnom obliku. Inženjeri su imali pune ruke posla da u postojeću, kompaktnu, karoseriju Minija spakuju električni motor i baterije. A da ne utiču na kabinski prostor i volumen prtljažnika, koji su već ograničenog kapaciteta. Potpomognuti tehnološkim rešenjima razvijenim za BMW i3s i redizajniranim baterijama, uspeli su u svojoj zamisli. Štaviše, iz Minija tvrde, da sa litijum-jonskim baterijama ukupnog kapaciteta 93.2 Ah (32.6KWh) možete preći između 200 i 230km. Eto ideje. Šoping tura u Novom Sadu i nazad do Beograda sa jednim punjenjem. Ne nužno zbog šopinga, koliko zbog punjača koji se nalazi u tržnom centru. Šta je sigurno, sigurno je. Napuštamo gužvu grada i izlazimo na autoput.
Krug je osnovni i dominantan element pri dizajniranju enterijera kod Minija. Rasprostranjen je po celoj kabini, ali u “E” modelu nalazi se jedan manje. Umesto O-brtomera, ispred vas postavljen je “tablet” elipsastog oblika, čije su informacije podeljene u tri segmenta. Električne informacije o tome koliko snage koristite, oko 10%, i koliko je “soka” preostalo u baterijama, oko 90%, nalaze sa leve i desne strane. Centralna pozicija rezervisana je za “servisne” informacije o brzini (110kmh po tempomatu), temperaturi, greškama, modu vožnje i očekivanom preostalom dometu (136km).
Unutar velikog “obruča” centralne konzole, nalazi se displej veličine 5.5”, koji iako visoke rezolucije i brzog odziva (osetljiv na dodir ili putem fizičkih komandi), odaje utisak vremešnosti zbog male dijagonale. Ekrani kod mobilnih telefona znatno su porasli tokom godina, pa nije tako mala verovatnoća da svakodnevno gledate u veći displej. Ispod nje, nalaze se komande za dvozonsku klimu, kao i prepoznatljivi “avionski” prekidači, raspoređeni u skladu sa elektrifikacijom. Čak i obojeni da se uklapaju sa detaljima eksterijera – u žuto, za Start/Stop prekidač koji je centralno postavljen. Desno od njega nalazi se Sport/Green prekidač, kojim birate jedan od četiri moda vožnje, a levo “polugica” za promenu nivoa regeneracije energije – agresivan i manje intezivan. Prvi je uvek “po difoltu” aktiviran.
I u trenutku dok razmišljam o udobnosti sedišta, njihovom odličnom sedalnom delu i bočnoj podršci, materijalu kvalitetnog i udobnog modernog troseda od kog su izrađena… U tišini, zbog nedostatka SUS motora, i odličnoj izolovanosti kabine od spoljnih zvukova, primetio sam da je navigacija uradila rekalkulaciju. Nova razdaljina do naše destinacije iznosi 82km. Ubeđen da imamo i više nego dovoljno “punjenja” u baterijama, bacam pogled na domet koji u tom trenutku zaokružuje cifru na 80… kilometara dometa. Prekrio me je hladan znoj “rejndž egzajitija”.
Aplikacija “Putevi Srbije” u tom trenutku izbacuje obaveštenje o radovima na putu, a proverom Gugl mapa, nedaleko ispred nas, put se crveni. Vatreno krštenje. Nikad brže nisam otkačio telefon sa punjenja, ugasio klimu, odškrinuo prozor tek toliko da vazduh ulazi. Isljučio navigaciju u Miniju, muziku, čak i sam ekran… A tek se onda prebacio na Green mod vožnje i spustio brzinu na preporučenih 105kmh. Ipak smo na autoputu. Agonija je trajala možda par minuta, ali pomisao da ostanemo kao ribe na suvom nije bila prijatna. Novi maksimalni domet nakon restriktivnih mera iznosi 113km. Tenzija popušta. Znam da idemo putem preko Rume i Fruške Gore, pa će biti prilike da se putem regenerativnog kočenja baterije dopune. Čak sam se osetio dovoljno hrabrim da zatvorim prozore i upalim klima uređaj. Nešto kasnije i navigaciju, ali pogled je, na svakih par trenutka, padao na stavku “domet”.
Nada da mesta za električne automobile, u tržnom centru, nisu zauzeli dobri samarićani koji se vraćaju za “pet minuta”, pojačala se kada smo videli da je alternativni punjač zauzet. Sreća nas je poslužila. Komplet kablova koji se dobija uz Mini iskoristili smo da se povežemo na EVlink punjač, pa smo ga ostavili na punjenju sa 35km dometa i baterijom na 23%. Takođe ni moja ideja o “šopingu” nije prošla kako sam zamislio… Punjač u TC “Promenada” je sporog tipa, pa je za punjenje do 100% kapaciteta bilo potrebno preko dva časa, dovoljno vremena da se radnje stvarno obiđu. 205 minuta kasnije, ne mojom voljom, sačekala nas je u potpunosti “revitalizirana” baterija sa autonomijom od 175km. Samopouzdanje mi se vratilo, pa smo se uputili na Frušku goru, da isprobamo dinamičke karakteristike “malog strujića”.
Mini Cooper SE, po svojim karakteristikama predstavlja pandan “klasičnom” Cooper S modelu. Čak su im i performanse približnem, jer SE pokreće električni motor snage 184KS (135KW) i 270Nm obrtnog momenta. Menjač ima samo jednu brzinu, pa mu do 60 km/h treba 3.9s, do “stotke” stiže za 7,3s (S za 6,8s) i sve vreme nastavlja da ubrzava istim intenzitetom. Bez daha ostaje pri 150 km/h. To je limit. Ne može brže. Restrikcija uvedena, kako se baterije ne bi pregrejale i oštetile, a vi iznenada ostali bez “dometa”, jer ovakvi sprintovi uzimaju ozbiljan danak. Opet, zahvaljujući električnom motoru i obrtnom momentu koji je dostupan iste sekunde po pritiskanju papučice gasa, prestizanja drugih vozila su trenutna. I neizmerno zabavna! Pa ćete ih ponavljati sve dok vam ne dosadi (ili ne istrošite bateriju).
Da bi Cooper SE prilagodili sopstvenim zahtevima na raspolaganju su četiri moda vožnje – Sport, Mid, Green i Green+ , a oni takođe pomažu da uskladite potrošnju dragocene električne energije. Green+ je najrestriktivniji. Podređen maksimalnom povećanju dometa, pa nema grejanja i hlađenja kabine, ne možete koristiti klima-uređaj, grejanje sedišta… Mini postaje kočija. Green je racionalniji, usporava odziv komandi volana i gasa, ograničava upotrebu ventilacije u kabini, klima uređaj funkcioniše, ali u slabijem režimu. Mid, kao što mu ime govori, je zlatna sredina, sva funkcionalnost vam je na raspolaganju, udobnost vozila je dobra kao i njegove reakcije, dok Sport sve komande “zateže”, učvršćuje vešanje i isporučuje najjači “udarac” u leđa pri naglom dodavanju gasa. Ujedno ispija bateriju, kao dete sok iz tetrapaka.
Na krivudavim putevima Fruške gore, ovaj moderan i zabavan hečbek, pokazuje sve sposobnosti zbog kojih toliko volimo Minije, ali… Kako je njegova karoserija za 18mm viša, a masa za oko 150kg veća od Cooper S modela, uticaj na upravljanje se oseća. Uprkos činjenici da mu je težište, zbog pozicioniranja baterija, niže, a masa bolje raspoređena, jer je elektromotor lakši od klasičnog agregata, ipak fali direktnosti. Odziv na komande i ležanje su odlični, ali fali osećaj žustrine vožnje kartinga, jer je zbog uvećane težine vešanje ipak nešto mekše podešeno, a elektronika na momente ima pune ruke posla da prenese obrtni moment na podlogu.
Kako bi jasno diverzifikovali Mini Cooper SE od ostatka tro-vratnih hečeva, on je dobio veliki broj žutih detalja. A kombinacije sive i crne boje mu, po našem ukusu, odlično stoji. Električni Mini je u potpunosti zadržao prepoznatljiv, urban i mladalački izgled, umesto da je otišao u neku “zelenu alternativu”. Primetićete da je maska hladnjaka u potpunosti zatvorena i da njom dominiraju dve horizontalne žute linje, sa E “markerom” i LED svetlima u standardnoj opremi. Usis na haubi je zadržan kako bi asocirao na sportske karakteristike S modela, ali je lažan. Takođe je nestao i nastavak auspuha, pa zadnji deo izgleda simetrično, čemu dodatno doprinose LED “union jack” stop svetla. Točkovi koji podsećaju na britansku utičnicu za struju su takođe odličan detalj, koji zbog zatvorenih površina poboljšavaju aerodinamiku i smanjuju potrošnju.
Posle živahne vožnje po planini i povratka istim putem u Beograd, preko Rume, naš Mini Cooper SE je na “tabletu” prikazao 50km dometa uz preostalih 30% “soka” u bateriji. Ni malo loš rezultat, uzevši u obzir da smo sve vreme zbog kiše, mraka i velike vlage, koristili farove, brisače i klima-uređaj, koji nepovoljno utiču na “potrošnju”. Situacija u gradskoj vožnji je daleko povoljnijia po vlasnike električnih automobila, jer uz regenerativno kočenje vi svoju autonomiju možete povećati. Štaviše, u difoltu režimu, ono je toliko jaka da vam papučica kočnice neće ni biti potrebna. Pa nam se teoretske cifre od preko 150km autonomije, u tim uslovima, čine realnim.
Strah od “konačne destinacije” nije neosnovan. Za razliku od drugih automobila, vi svoje putovanje izvan grada morate planirati na osnovu lokacije punjača i svaki put uzeti u obzir brzinu punjenja, kao i potencijalnu zauzetost punjača. Električne automobile ne podređujete sebi, već se vi podređujete njima. Makar do trenutka dok mreža ultra-brzih punjača ne bude dovoljno rasprostranjena. Tek će onda biti moguće dovoljno brzo dopuniti bateriju (za 30min od 10 do 80%) da nastavite svoje putovanje. U gradu je situacija dijametralno suprotna. Ne samo da ste opremljeni punjačem u svojoj garaži, već i na javnim mestima, a pomoću regenerativnog kočenja konstantno povećavate autonomiju. U tim uslovima Mini Cooper SE vam svojim malim dimenzijma, modernim izgledom, i skoro pa apsolutnom tišinom unutar kabine u kojoj želite da provodite vreme, pruža osećaj slobode.
P.S. Dame uvek imaju dobar izgovor da odu u šoping, jer je baterija pred kraj, a punjač spor.
AUTOR // Vojislav Vujanić
FOTOGRAFIJE // Vojislav Vujanić, Bojana Urošević
EKSKLUZIVNI ZASTUPNIK // Delta Motors
Ostavite odgovor
Galerija
54