Jugoslavlje

Pošto malo kasnimo sa našim izveštajem sa skupa u Košutnjaku, imao sam prilike da pročitam tekstove popularnih medija i komentare naših dragih sugrađana na vest o najvećem okupljanju proizvoda Crvene Zastave do sada. Zaključio sam da vi ljudi treba da se drogirate, jer ste jedna sektaško-mazohistička grupa.
Ništa oni vas ne razumeju. Misle da je potpuna ludost voziti bilo šta sa znakom Zastave ili Yuga, ili ga čak „umetnički modernizovati“. Mačke, mnogo ste moderne. A zašto je tako? Prosto – zato što se oni ne druže sa vama, zato što nikad nisu popričali sa vama i zato što ne znaju šta je ljubav prema automobilu uz koji smo odrasli. Važno je da se potrošnja uporedi sa BMW serijom 7, a dugotrajnost sa dečjom igračkom. Gluposti! Vređaš preko 400 ljudi koji su jedva čekali dan kada će se tri kluba spojiti pod jednim nebom i napraviti nešto veliko. Okupilo se preko 130 automobila, ‘ajde ti to napravi, kad si tako pametan.Većinu automobila su činili jugići, a ostatak su podjednako podelili kečevi i fiće. Stvarno je bilo mnogo toga lepog da se vidi. Na mene su najveći utisak ostavili kečevi iz 70-ih sa okruglim farovima i u skoro fabričkom stanju. Baš je lepo posmatrati auto kojim su nekada ljudi putovali po celoj Jugoslaviji i ili na more, u tom stanju. Plišana sedišta bez naslona, pretanki, dvokraki volani i ta „sportska“ instrument-tabla. Nekako ti toplo oko srca.Za mene, iznenađenje dana bio je Paul Sr. iz OCC-a, koji je sa svojom ćerkom dovezao dva perfektna primerka fiće sa kontra vratima. Ko bi rekao da Ameri cene tako male, beskrajno slatke automobile. Kasnije su, glasovima publike, zasluženo osvojili prva dva mesta na takmičenju za najlepšeg fiću na skupu. Čestitamo!Jugića koliko hoćeš, jedva su se smestili, a bogme, i jedva se spustili na travnatu površinu. Automobila je bilo iz cele Srbije. Mnogo lepih primeraka i mnogo različitih viđenja iste teme. Nove table, stare table, one predivne braon table, one koje su otkucale samo 5000 pređenih kilometara i one potpuno drugačije od svih ostalih. Felne, sulude visine i psihotične kombinacije boja. Bilo je svega. Bilo je tu i lokalnih zvezda, pravih selebritija u Jugo društvu koji su objašnjavali kako i šta su radili na autu, sve dok im pred kraj dana to nije dosadilo, pa su napravili doživotnu pauzu.Događaj dana bilo je glasanje za tri najlepša automobila u kategoriji jugića, Zastave i fiće. Opšta ludnica, svi jure brojeve po automobilima i drugarski dele glasove. Organizatori nisu imali predstavu da će prebrojavanje svih glasova trajati, pa su svi, posle završenog glasanja, cupkali oko stola na kome se broje glasovi, čekajući rezultate. Namučiše se oni pošteno, ali završiše posao. Pobednici su dobili prikladne pehare i zahvalnice. A, bogme, i mi smo dobili jednu. Bravo svi i bravo mi!Za kraj, neću sumirati priču o skupu, već ću spomenuti jednog gospodina kog sam tamo upoznao. Čovek je uzeo slobodne dane na svom poslu u Australiji i došao do Beograda da vidi skup jugića o kojima čita po internetu i forumima. Da li treba još nešto da kažem? Aj’ zdravo.