De Ville, Sedan De Ville

Dok je ratom razorena Evropa polako počinjala da staje na noge i pokreće svoje mašine, preko bare, ratno profiterstvo pokreće industrijsku i kulturološku revoluciju koja je proizvela sigurno najveće ikone dvadesetog veka. Jerry Lee Lewis i Chuck Berry su počeli da rokaju, obline Marilyn Monroe formirale su poseban hromozom u DNK lancu muškarca, Andy Warhol je uhvatio nit, a Cadillac nam je dao peraja…
U Beogradu su jedna takva peraja ugledala svetlost dana posle mnogo vremena. 1958 Cadillac De Ville je, posle najdetaljnije restauracije koju smo mi videli, ponovo zasjao punim sjajem. Većina ljudi u Srbiji retko se susreće sa klasičnim američkim automobilima iz tog perioda, izuzev onih par primeraka koje viđamo na skupovima oldtajmera. Baš zbog toga, pojava jedne lađe kao što je Cadillac De Ville je nama šok i za telo i za duh.
Prvo, sama veličina automobila je frapantna, pa čak i ako imate neku predstavu o dimenzijama u glavi, sve pada u vodu onog trenutka kada ugledate automobil. “Lađa” nije puko poređenje, ovo stvarno jeste drumska lađa. Restauracija automobila je zahtevala puno vremena i novca, ali ovaj auto to i zaslužuje. Samo sklapanje automobila je trajalao više od šest meseci, što govori o tome koliko se kvalitetno i detaljno pristupilo ovom zadatku.
Detalji, detalji i detalji. Toliko detalja koje treba da obradite u glavi za kratko vreme. Masivni prednji branik, koji izgleda kao izvajano umetničko delo, spreman je da prođe kroz slona ako mu se nađe na putu. Hauba dužine malog gradskog automobila, bočna linija i ta peraja. Verovatno jedan od top pet najoriginalnijih dizajnerskih elemenata u automobilskom svetu. Ovaj automobil je slika i prilika koliko je tada cvetala američka industrija.
Imali smo sreću da prisustvujemo prvom paljenju V8 srca ovog Cadillac-a i, za razliku od klasične hot-rod buke koju očekujemo od reči V8, ovaj motor prede, ali prede tiho, duboko. Svesni ste snage koju poseduje. Nažalost, ne možemo da vas častimo tehničkim podacima, jer nismo stigli sve da popišemo, ali tu je Gugl, pa se poslužite njegovim znanjem, da mi ne bismo varali.
Unutrašnjost automobila je melem za dušu izmorenu nezanimljivim delima današnjih dizajnera. Tanak, veliki volan, merači goriva i temperature, brzinomer, kontrola klime, sve je tako pedantno urađeno. Baš je praznik za oči. Mogao bih samo da sedim unutra i da je gledam ceo dan, ne moram ni da vozim auto. Pozadi se sedi diktatorski i džentlmenski. Naslon za ruke je većih dimenzija od moje gume na autu, pobogu!, a mekan k’o duša.
Druženje sa ovim automobilom nas je baš raspilavilo. Šteta je što ovaj svet i ekonomija ne mogu da funkcionišu kao što su tada funkcionisali. Žal za prošlim vremenima i stvarima koje su tada ugledale svetlost dana… Ja bih se sada odmah uz pomoć teleporta vratio u te godine. Srećom, imamo priliku da još uvek uživamo u plodovima tog vremena. Treba biti zahvalan. Garaža u kojoj smo bili gosti čuva još dosta toga zanimljivog, a vremenom ćemo pokušati da većinu toga predstavimo vama. Bud3isti, ne očajavajte, ima nade…