Za Ime Bloga Miloga! – Godina Treća

Kuda plovi ovaj blog, usred okeana… Kuda plovi ovaj blog za kojim smo krenuli mi? Najteži i najemotivniji recap godine u našoj istoriji. Nije da smo ih uradili stotinu, ali ulazimo u četvrtu godinu rada i šta smo uradili do sada? Ništa. Idemo pravo ka suđenoj nam santi leda koja će potopiti ovaj blog i sve njegove putnike, trubače, kuvare i kapetane. Sviraj…Šta smo mi? Bojanica? Album sa sličicama? Bolje je čitati kako je tamo neki čep rezervoara nepristupačan nego nešto barem malo zanimljivije od toga? Jeste ili nije? I kako da ne budeš emotivan i kako da kažeš sebi: „Ma nema veze, teraj dalje. Idemo jakoooo!“ Tri godine rada, toliko materijala, toliko truda i želje. I onda neko napiše kako ona radi drugačiji i duhovitiji pristup automobilskom izveštavanju sa Mustek kamerom u rezoluciji od 320p i kamerom na telefonu. Bravo, ti si novi Chris Harris ili si samo novi Monkey. Uf…Pa ipak, ovo je naša najbolja godina. Svaki put se cifre minimum dupliraju. Ozbiljan smo sajt postali – hoćemo li izaći iz ljušture samokritičnosti, kolege? Čak se neki ozbiljno potresu i uvrede ako kažemo ono što jeste, iako nismo direktno njih ocrnili, štaviše! To je super. To je motivacija. Nažalost, dozvolimo da nas jedna loša poseta ili loša nedelja sjebe i smori do granice da nećemo više da radimo. Neću, bre, da pogledam sajt koliko me je sramota. A i nije kao da od ovoga živimo. Što bih se nervirao?Dosta je bilo kukanja, ‘ajde, prekidaj. Kakvo je ovo samosažaljenje? Dva ili tri self-šamara kasnije i malo bolje razmisliš, pa kažeš sebi: „Dobro, neće ovaj blog potonuti na svojoj prvoj plovidbi. Samo malo više koncentracije i podrške i stižemo na destinaciju.“ A podrška pristiže, taman kad se mi uspavamo, imamo saborce koji veruju u ovu ideju iako nisu stoprocentni ljubitelji kompletnog sadržaja. A i, ko jeste?A onda krenemo da delimo nalepnice i javi se vas zilion. Morali smo dva puta da ih štampamo samo da bismo poslali svima onima koji su se javili u prvoj turi. Uskoro moramo da se pozabavimo i ostalima koji čekaju. A naše nalepnice su stigle čak i do bud3ovaca u Švajcarskoj. Takođe, pokušavamo i da napravimo tu knjigu koja će obuhvatiti naš trogodišnji rad, pa ste i to prihvatili sa oduševljenjem. Jednog od nas pokupi tamo neki Yugo, a vas pedeset me zove na mobilni ne biste li ponudili bilo kakvu pomoć. Vozili smo se i slikali najbrže automobile na Balkanu. Uživali u suludim uglovima i brzinama najboljih driftera Evrope. Divili se majstorijama najboljih domaćih vozača na putevima Srbije. Pričali sa zvezdama i malim bogom. Družili se sa kolegama i istomišljenicima. Ostvarili saradnju sa sjajnim ljudima. Jeli sa kraljevima. Pili pivo sa carevima.I godina se tako završila. Nešto sporije i slabije nego što smo planirali, ali nećete nam valjda zameriti. Ako želite, slobodno možete u komentarima ispod. Štaviše, recite nam šta biste voleli da češće vidite na bud3.net, a šta ređe. Želite li možda da doprinesete i pomognete? I ta će opcija uskoro biti otvorena za sve vas koji imate taj poriv. Srećni praznici, spremajte se za buru.

P.S. Hteli bismo na kraju da se posebno zahvalimo najbitnijem članu ekipe, našoj dragoj Olgi, koja svojim, vama neprimetnim delovanjem čini ovaj blog posebnim. Hvala ti puno na vremenu koje nesebično trošiš na nas ludake. Tvoj bud3. :*

Autor: Vukašin Medić

Fotografije: Kurta, Murta i pajtosi