Osijek Street Race Show XVI – Dani menjača

Zimu ste proveli na Ali Babi, Baba Dedi, Amazonu, Ibeju, Guglu, Njuškalu, Redtjubu, Polovnimautomobilima… Guglajući, čitajući, pitajući, gledajući, spavajući ispred kompjutera dok su vam se tasteri urezivali u čelo ispisujući turbo, nitro, stejdž tri, holender, gelender, amburator, čip, daunpajp, cai, kai, maf, paf, fak… Već je proleće.

Počinje čipovanje, bildovanje, ugradnja zimskih delova… Bušenje, sklapanje, plakanje, čekićanje, udaranje, kukanje, sečenje, bogohuljenje, moljenje svih živih i neživih samo da proradi. A onda auto upali, beli zubi se pojave na licu prekrivenom uljem, znojem i mašću. Gasi! Curi! I onda opet sve od početka. Kletve, zatezanje, dotezanje, šrafcigerisanje, rastavljanje i ponovno sklapanje. A zašto? Stiže maj i trka u Osijeku.

Osijek Street Race Show, meka i medina, skup naroda i narodnosti, gde se granice brišu, a tragovi guma ostavljaju na pisti Čepinskog aerodroma. OSRS najveći test izdržljivosti subotara, vikend šrafitelja, majstora i tjunera. Užarena aerodromska pista nema milosti ni prema lokalcima, ni prema gostima, njoj su svi isti. Nije bitno vreme, ni budžet koji ste uložili, ona sve dočekuje jednako, širom rašerinih ruku spremna da vas baci na kolena posle samo jednog prolaza.

Dobrodošli na Osijek Street Race Show. Najbolji opis bi bio „ovde su se i najjači usrali“, divan grafit iz jednog klozeta. A tako je i bilo. Šesnaesta trka po redu u Osijeku biće upamćena, makar meni, po najvećem broju polomljenih menjača i odustajanja bukvalno pred sam kraj. Neki automobili pokvarili su se odmah prvog dana, dok se neki skupili hrabrosti da se i drugog dana pojave na pisti, ali po stajanju pred semafor, rekli bi da im je dosta. Na negodovanje njihovih vlasnika. A na licima i po očima u nedelju se videlo ko je proveo besanu noć ispod automobila, boreći se da bi izašli spremni na pistu. Preko 130 takmičara prijavilo se prvog dana i po običaju se moglo videti sve od svakodnevnih, „službenih“, eto tako i čisto radi fore složenih, redovnih učesnika i namenski sklopljenjih mašina. Ali na žalost mnogobrojne publike, visoka temperatura i asfalt koji topi obuću, uzeli su svoj danak, rezultujući time da su se redovi najbržih i najzanimljivijih klasa proredili.

Ali uzbuđenja nije nedostajalo, jer kako je dan odmicao, a temperatura se spuštala, automobili su ubrzali. Pa smo tako bili svedoci borbi za debljinu rama za tablice tj. u 0.001s su se vremena nekih takmičara razlikovala. Neki su probijali klasu tek za 0.1s, a bilo je čak i onih koji su sa neispravnim automobilima dobijali protivnike. Pobednik dana bio je Sead Agić, koji je stazu odvezao kao baka koja ide na pijacu, u drugoj brzini, i sa tim rezultatom se popeo na postolje. Sve usled odustajanja drugih takmičara.

Na OSRS smo prvi put bili u prilici da vidimo pravi dragster. Onaj koji gledate na klipovima i pitate se ko su ti ludaci koji sedaju u kokpit automobila koji ide na alkohol, a među nogama im (bukvalno) stoji menjač. Lično nisam ljubitelj da mi nešto čvrsto i hladno bude u blizini osetljivih i nežnih muških delova. Ovaj put nije bio samo jedan dragster, već dva! I oba su vozila zajedno na pisti. Prizor toliko redak da ga je moguće videti samo na jednoj stazi u Evropi. Pored Osijeka. Ako niste bili prisutni, nema tih reči, fotografija, a ni video zapisa koji mogu da opišu tu buku i potrese tla koje dragsteri stvaraju pred „poletanje“. Vreme prelaska staze im je niska sedmica, ali ovaj put su vozili nešto sporije, oko osam sekundi.

Kako je Dariju Konopeku menjač odbio poslušnost, Esad Došljak je trebao samo da odveze i potvrdi klasu 9 koju je uspešno vozio ceo vikend. Ujedno je sa vožnjom i zvaničnim rezultatom od 9,327 sekundi, postavio i najbrži rezultat za automobil iz Srbije (prethodni rekord bio je 10,131s koji je godinama stajao nepoljuljan). Klasa osam ovaj put je ostala neuhvatljiva, ali kada se kaiševi zamene, zupčanici u menjačima naoštre i šelne dotegnu, verujem da ćemo već na sledećem OSRS gledati borbe u ovoj klasi.

Autor // Vojislav Vujanić
Fotografije // Vojislav Vujanić