Vesti
Autor / Nikola Lukić
Poznati dizajner Formule 1, šarmantni dekica, ima za cilj da svetu podari najultimativniju vozačku mašinu ikad. Kroz T.50 on želi da auto-industirju pohrani na suptilan, staromodan i upečatljiv način. Kako to samo može da učini veliki Gordon Marej.
Najfinija kreacija velikog vajara lima i karbona decenijama je bio McLaren F1. Kada je konačno izašao naslednik, Speedtail, pomislili smo da je ta saga velikana završena i da tržište neće videti nešto slično u skorije vreme. Na našu veliku sreću, a malo manje na McLaren-ovu, bili smo u zabludi. Gordon Marej je već godinama, lovljen od strane duhova propusta i grešaka kod čuvenog F1, sastavljao tim najboljih ne bi li se susreo sa svojim demonom oči u oči. Zahvaljujući želji da poboljša savršeno, auto koji je rođen u mislima, pretapan kroz dela, skice, crteže i kompjuterske grafike firme Gordon Murray Automotive, dolazi na svet kao savršena vozačka mašina pod imenom – T.50.
Svaki delić GMA T.50 predstavlja umetnost za sebe. Dimenzijama je širi za 15mm, a duži tačno 16mm od Porsche-a Boxstera. Pa je dizajn kokpita veoma impresivan, baš zbog činjenice da se u tu majušnu staklenu kuglu može smestiti troje ljudi. Do duše ne baš udobno, ali šta je tu je. Sam Gordon kaže kako nije hteo prevše da eksperimentiše sa dizajnom i da je ovo, kako kaže, „povratak lepoti“, bolje rečeno povratak istinskom i vanvremenskom dizajnu superautomobila. Bez nepotrebnih dodataka, samo čista forma.
Dizajn eksterijera umnogome podseća na Marejevu pređašnju sklupturu, pak ova je dosta manja, samim tim i dosta lakša. Marej je rođendansko iznenađenje, kojim je proslavio 50 godina pravljenja neverovatnih mašina, T.50, lomio, strugao, kidao i stavio na rigoroznu dijetu. Zahvaljujući tome, on sada nosi titulu najlakšeg modernog superautomobila od svega 956 kilograma. Zaista broj koji se izdvaja u moru impresivnih atributa koje T.50 poseduje. Gledajući ga spreda, linije kao i prednji farovi podsećaju na močvarnog ljigavog vodozemca – zelenu žabu. Pak neometane linije pronalaze sklad proporcija negde na polovini karoserije i za kraj nas ostavlja bez reči jedan – ventilator?
Eksperimentišući sa aerodinamikom u Formuli 1, Marej dolazi do epskog pronalaska. Čuli ste za FIAS? Fan Interactive Aero System? Zadnji put viđena na čuvenom bolidu Brabham BT46. Sistem koji je bio toliko napredan da je samo posle nekoliko trka zabranjen. Legendarni i neponovljivi F1 bio je opremljen ovom tehnologijom. Samo što je ona prošla nezapaženo, jer je već po previše toga on bio prvi u svetu. Godinama je ceo izumiteljski projekat ležao negde u drugoj ili trećoj fioci starog Marejevog stola. A pre par godina, bio je pravi trenutak da stari papiri ugledaju poznato svetlo vrele britanske lampe, zahvaljujući čemu danas davno zaboravljen „fen“ ponovo živi kroz T.50.
Upravo taj veliki crni „ventilator“ menja ulogu svih onih fensi spojlera i splitera koji bi narušili neometane beskrajne linije siluete. Pak za razliku od njegove uloge davanja potiska pri većim brzinama, ono možda bitnije, što glavu spašava, skirveno je u vidu podižućih spojlera. Longitudalno kočenje, tačnije algoritam koji određuje jačinu istog, aktivira dva krilca koja se podižu pod uglom od 45 stepeni i time vrše aero-kočenje zaustavljajući GMA T.50 dve dužine auta ranije (10m), sa brzine od 160kmh, nego bez njihove upotrebe. Ali takođe imaju i drugu funkciju, kada se spuste, dozvoljavaju vazduhu da pada preko njih „virtuelno“ produžavajući karoseriju u „longtail“ varijantu čineći kruziranje pri velikim brzinama znato opuštenije i efikasnije.
Osim suptilnih, a opet krucijalnih, aerodinamičkih momenata, za samo pokretanje zaslužan je fantastični, specijalni i verujemo poslednji atomsferski V12 motor. Neki tamo „Cosworth“, ne znam da li ste čuli za njih?, napraviće ultra-lagani (178kg) V12 agregat zapremine 3,9l, snage 654 žustrih, munjevitih i, najvažnije, potpuno britanskih konjića. Zašto žustrih? Zahvalite, malo neverovatnoj, brojci od 0.3 sekunde koliko je potrebno da kazaljka obrtomera zakuca iz lera u 12,100 obrtaja. Fascinantno, zar ne? Da, kazaljka. Sećate se da je Lexus za LFA rekao da toliko brzo diže obrtaje, da je nemoguće da ih analogni instrument isprati? Gordon, kao i uvek, dokazuje da je moguće. A možda podatak koji najviše pogađa emocije, jeste da je Gordon Murray T.50 opremljen šestostepenim menuelnim menjačem! Koji kada ga uparite sa gorepomenutim atletskim mišićem, koji smešu goriva i vazduha dovodi do tačke ludila, čini vas glavnim glumcem u kontrolisanju ovog čuda, a ne neki tamo kompjuter iza zadnjeg sedišta.
Gordon Murray T.50 napravljen je da pruži sirovo vozačko iskustvo i da pojača sve neverovatne senzacije koje dolaze od istog. Tako da brojevi kao što su od 0 do 100 ili od 0 do 200, čak i maksimalna brzina nisu bitni, stoga su i dalje nepoznati, ne samo javnosti, već i njemu. Složićemo se da su, donekle, cifre nebitne kada je u pitanju jedna ovakva spektakularna vozačka mašina. Sve se zaista svodi na uzbuđenje i osećaj brzine koji su izgleda moderni automobili sramno odbacili zarad male šačice brojki koje će fascinirati širok narodne mase, uz kafu ili pivo.
„Automobil kao što je T.50 ne može napraviti niko, čak ni blizu ovoga”, reči Gordona kao da potpaljuju vatru i provociraju neke dosta veće auto-kompanije da se uhvate u koštac sa ovim bezvremenim umetničkim delom i inženjerskim čudom. Gordon, vrlo verovatno, želi da celu auto-industriju vrati starim korenima i da se svi brojevi obrišu, sve zarad jedinstvenog uzbuđenja koja vožnja pruža, a koje superautomobil u srži mora da da.
AUTOR // Nikola Lukić
