Hot hatch modeli – past, present and future

Bez obzira na preferencije ljubitelja automobila, njihov socijalni status ili vozačke ambicije, svi, bez izuzetka, vole klasu hot hatch modela, GTI verzija standardnih automobila. Jednostavno, nikad nisam upoznao ni jednog poznavaoca/ljubitelja automobilizma koji je bio imun na čari ovih vozila.

Stvar je u tome što su hot hatch automobili zaista i stvoreni da lako prirastu za srce, jer su pristupačni, većinom konvencionalne tehnike, dopadljive spoljašnjosti i ozbiljnih performansi. Kombo koji ne može, a da vam se ne svidi. Između svih nabrojanih osobina, posebno bih izdvojio prvu (pristupačnost), jer je ona za domaće uslove, verovatno, dominantna. Naime, hot hatch modeli su najjeftiniji način da domaćeg ljubitelja performansi ogreje zrak sunca u tamnosivoj srpskoj automobilskoj stvarnosti. GTI modeli su relativno jeftini kao novi, kao polovni su pristupačniji, a svi imaju “normalne“ zapremine koje sa sobom nose “humanu“ registraciju. Zbog toga ne treba da čudi njihova enormna popularnost i u ostalim zemljama Evrope sa sličnim registracionim propisima. Španija, Italija, Portugal, a posebno Grčka su pune hot hatch modela koje tamošnji vlasnici entuzijastično voze, lupaju i obožavaju. Ko je bio u Grčkoj na moru, verovatno je primetio ovu pojavu. Mi, kao zemlja sličnog jugoistočnog mentaliteta i drakonskih zakona, smo idealno tlo za takvu hot hatch kulturu. Drugi razlog je i generalna ekonomska situacija, pa dok dobrostojeći ljubitelj sportske vožnje na zapadu može sebi da priušti Audi R8, njegov domaći pandan možda može da skupi za Golf GTI, i to polovan. Stoga, zaboravite na maštarije o Shelby Mustangu i polako počnite da skupljate keš za Focus RS.
Zbog svega toga, trebalo bi se temeljnije upoznati sa suštinom pojma hot hatch – njegovom istorijom, podvrstama i definicijom. Ipak, krenimo redom, od početka automobilizma…

Od kad postoje automobili, postoje i sportski modeli, ali su oni uvek bili preskupi za običnog čoveka. Ideal dostupnog sportskog automobila je dugo bio samo utopija, jer se performanse i mala cena nikako nisu mogle sresti u jednom modelu. Međutim, kako se automobilizam razvijao i kako su automobili prestajali da budu luksuz i postajali svakodnevnica, rodila se ideja o performansama u jeftinom okviru svakodnevnog, običnog modela. Govorimo o 50-tim godinama kad su mali automobili, kao što su Buba, Fiat 500/600, Spaček, Mini Morris, postali standard i preplavili ulice evropskih gradova. Prvi potezi na ovom polju se mogu pripisati Italijanima i Fićama sa Abarth doradom. Međutim, to se nikako ne može nazvati prvim hot hatchom, jer je Abarth bio “samo“ tuner, a ti automobili su spolja izgledali kao njihove serijske verzije, dok je povećanje performansi, u odnosu na običnog Fiću, bilo zaista malo. Ipak, Abarth dorade su definitivno uticale na John Coopera koji je prepoznao ogromni potencijal Mini Morrisa i predstavio Mini Cooper/Cooper S sa kojima je napravio revoluciju u rally sportu i stvorio prvi hot hatch na svetu, 1961. godine! To ne samo da je bio prvi takav model, nego je bio i jedan od najuspešnijih, kako na stazi tako i u produkciji (pravio se sve do 2001. godine u raznim verzijama i sa različitim motorima). Na ovom modelu se praktično može videti šta čini hot hatch. Dakle, najmanji model u ponudi jednog proizvođača, najsnažniji motor koji je moguće staviti u tu karoseriju, modifikovani sklopovi (vešanje, upravljanje, kočnice), diskretne promene na karoseriji, nešto veća cena i gomila trkačkog imaga i slave sa rallya. Sasvim dovoljno da privuče pažnju prosečnog ljubitelja i da zakorači u legendu.

Tokom 60-tih se pojavilo još nekoliko automobila stvorenih sa ovom formulom. Renault 8 Gordini i Simca 1000 Rally, francuski pandani Cooperu, a Nemci su takođe imali svog predstavnika u obliku NSU TT, koji je bio performance verzija mega popularnog modela Prinz (na ovim prostorima sklapan u Sarajevu – Pretis Sarajevo). Ovi modeli su se perfektno uklapali u definiciju koju je Mini zadao, bili su donji deo ponude svojih matičnih fabrika, imali su veće i jače motore od svoje serijske braće, a za njima su bili sportski uspesi. Možda ih je malo teško prepoznati kao hot hatch, jer su imali formu limuzine, ali to je to.

Ipak, u drugoj polovini 70-tih dolazi do bitnog momenta evolucije klase predstavljanjem Renaulta 5 Alpine i Golfa GTI. Prvi moderni hot hatch modeli koji su postavili okvire klase sve do danas. Moderan dizajn, plastični branici, turbo motori (u slučaju R5 Turbo), treća vrata (u to vreme, inovativan detalj)… Njihovoj velikoj popularnosti kumovala je i ekonomska klima tih godina. Recesija slična današnjoj, porast cene goriva i sve veći problem parkiranja u evropskim metropolama. Sledeća dekada, 80-te godine, označile su procvat klase i svaki proizvođač je morao da ima jedan “GTI“ model u ponudi. Naravno, nisu svi bili vredni pažnje, ali su neki od njih zaslužili klasičan status, kako sportskim uspesima tako i kombinacijom voznih svojstava, tehnike i dizajna koja je do tad bila neviđena na evropskim drumovima. Pri tom mislim prvenstveno na Peugeot 205 GTI, Lanciu Deltu HF Integrale, Opel Kadett GSI , Golf G60… Počele su smele kombinacije motora i pogona, pa smo imali prednju vuču ili integralni pogon, atmosferske četvrtake ili turbo motore, pa čak i kompresorske mašine. Napredne ideje su, uz podršku dobre prodaje i popularnosti, uzele maha i promenile svet sportskih automobila zauvek.

Veza hot hatcheva sa rally sportom je izbacila na ulice neke od najlegendarnijih modela i udarila temelje za klasu sportskih automobila direktno inspirisanih WRC šampionatom. Ukratko, da nije bilo Lancie Delte HF Integrale, koja je imala jednu nogu na uličnoj sceni, a drugu u blatu rally takmičenja, ne bi bilo ni silnih Subaru Impeza, niti desetak Mitshubishi Evolucija. Ipak, te “WRC for street“ modele ne možemo nazvati bonafide hothatchevima, iako su direktno nastali iz te priče. Međutim, i na njih se mora obratiti pažnja, jer su to vozila koja daju najbolji odnos cene/performanse, upadaju u “budžet“ kategoriju i definitivno su veoma interesantna kao opcija za kupovinu i terorisanje vlasnika mnogo skupljih automobila.

Tokom 90-tih godina, hot hatch klasa se našla na udaru evropskih osiguravajućih kuća, jer se uvidelo da su ti modeli krivci za veliki broj udesa, što je sasvim logičan sled događaja. Naime, veliki broj modela na tržištu, sve veće performanse i “optimistični“ vozači su morali da rezultuju problemima. Sledeći korak su bile ogromne premije koje su potencijalni vlasnici morali da plate ako su želeli da kupe i osiguraju nov hot hatch što je uticalo da ovakvi automobili skoro nestanu iz ponude većine proizvođača. Neka od slavnih imena, kao što je RS by Ford, su jednostavno uspavana i čekala su bolja vremena. Ipak, nisu svi GTI modeli nestali sa tržišta. Japanski proizvođači (Honda prvenstveno) ostali su dosledni svom konceptu, a i Golf GTI je preživeo bez povlačenja. Sa druge strane, dosta evropskih proizvođača se okrenulo B segmentu gde su donekle mogli da ostvare svoje sportske ambicije, pa je druga polovina 90-tih obeležena modelima kao što su Clio Sport, Saxo VTS, Polo GTI, Punto Sporting, Fiesta ST… Sve su to bili slatke gradske zujalice sa dovoljno snage da vožnju učine interesantnom, ali nijedan od njih nije pretendent za mesto klasičnog automobila, niti se posebno istakao. Ipak, najbolje tek predstoji…

Renesansa hot hatch klase počinje početkom 21. veka i u njoj se upravo nalazimo. Osiguravajuće premije širom EU spustile su se na podnošljiv nivo, a proizvođači su na ove modele primenili svu silu elektronike, novih motorskih rešenja, koncepcija pogona i naprednih vešanja, koju su imali u svom inženjerskom arsenalu. Veza sa WRC automobila i dalje postoji, ali nije toliko jaka kao nekad, a novi hothatchevi služe za prestiž u B i C segmentu i kao najjače oružje fanova jedne marke za hvaljenje na forumima širom sveta. Ovaj period u istoriji hot hatch klase je doneo ozbiljno pomeranje dinamičkih granica automobila i stvari, koje su nekada bile nezamislive, danas predstavljaju standard klase na koje se više niko ne obazire. Nekada se smatralo da je automobil sa više od 170ks na prednjim točkovima skoro neupotrebljiv na ulici, a danas jedan Clio RS ima 200ks i bez problema ih koristi. Za sad, rekord klase drži Focus RS sa 305ks na prednjoj osovini (350 ks u RS500 verziji) i zahvaljujući simbiozi mehaničkog rešenja vešanja i elektronike sasvim je pitom i upotrebljiv u svakodnevnom saobraćaju. Kako je rasla snaga, tako su rasle performanse i današnji hot hatch modeli ubrzavaju 6 sekundi do 100 km/h, što je teritorija jednog BMW M3 E36 ili Ferrarija Testarosse iz 80-tih, a trka za stotinkama i konjima ne prestaje.

Moderni hot hatch modeli su veoma šareni ispod haube ili iz kanala. Četiri, pet ili šest cilindara, sa ili bez turbo punjača. Prednji ili integralni pogon. Nezavisna vešanja ili krute zadnje osovine nazad. Sve opcije su zastupljene. Na opremu, udobnost, opcije, elektronske gedžete i sl. ne treba ni trošiti reči.

Međutim, kuda ide ova klasa? Začeta pre dosta godina, imala je krivudav put, ali nikada nije potpuno napustila tržište, a ni srca ljubitelja automobila. Ako ne bude problema od strane spoljnih faktora (epizoda sa osiguravajućim kućama), velikih ekonomskih kriza i globalnih apokalipsi, samo je nebo granica za hot hatch modele. Fanovi ovih automobila postoje, i svakog dana ih je više, sami automobili su sve interesantniji i sposobniji, a zapremine i ekologija su im u rangu frigidnih aktuelnih propisa. Svaka sledeća generacija se sa nestrpljenjem očekuje, a oni ambiciozniji ljubitelji već u glavi procenjuju vrednost dedine njive dok pretražuju mobile.de.

Vukašin Herbez

Anterfile: Hot Hatch & Muscle Cars?
 
Verovatno se pitate zašto spominjemo ovde dve automobilske pojave na istoj stranici teksta, kad jedna sa drugom nemaju baš nikakve veze.
Greška. Imaju veze. Odnosno, obe klase su nastale iz iste ideje, po istim principima i na isti nacin.
 
Naime, muscle cars su američki hot hatch modeli (i hot hatch je evropski muscle) koliko god vam to zvučalo neverovatno. Obe kategorije su nastale iz želje da se običnim ljudima da ukus performansi i sportske vožnje. Obe kategorije su nastale na bazi modela iz nižeg dela ponude jednog proizvođača. Obe kategorije su nastale tako što je u te karoserije ubačen jači motor i auto “našminkan“ sportskim detaljima. Obe kategorije su bile instant hit među mladom publikom, momentalna klasika i uspešna trkačka platforma. Dakle, identična koncepcija.
 
Ono što je dijametralno suprotno i nezamislivo je rezultat i ako uporedimo dva najtipičnija modela obe klase (Golf GTI Mk.1 i Pontiac GTO) videćemo i zašto. Golf GTI Mk.1 je mali hatch, dugačak 3,7 metara sa 1.6 motorom i 110 ks. Pontiac GTO je kupe, dužine 5,15 metara sa 6.4 V8 motorom i 360 ks. Ne mogu biti različitiji od toga, ali VW, kao i Pontiac su uzeli svoj budžet model i stavili mu najveći motor koji može da stane i promenili istoriju automobilizma zauvek. Isti recept, različiti sastojci, ali i dalje ukusno jelo…