Connoisseur

Connoisseur Almanah: Mangusta

conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_4Italijanski stereotipi su svakako nešto u kome svako od nas pronalazi onu nedodirljivu, neopipljivu materiju protkanu strašću koja je svojstvena samo našim (malo daljim) komšijama. Crvena zver iz moje pričice je nešto što ovakvo nasleđe ima u neshvatljivim razmerama, ali je takođe i vrlo svojeglava i okarakterisana vrlo neuobičajenim epitetima za jednog Italijana. Kao takva, smatram da je više nego savršen kandidat za prvo poglavlje mog almanaha. No, ipak, vratimo se malo unazad, kako bismo mogli da sagledamo veličanstvenost ovog automobila i imena koje nosi.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_2Alejandro De Tomaso je bio jedan sumanuti Argentinac, koji je sreću okušao u mnogim automobilističkim sferama i vodama. 1957. i 1959. se čak takmičio u Formuli 1, ali ipak nije zabeležio neke značajnije rezultate. To ga nije sprečilo da, recimo proizvodi bolide za Williams u sezoni 1970. Kad je shvatio da se neće proslaviti u rodnoj grudi gde je bio deo politički jake, bitne i kontraverzne familije, započeo je svoju imperiju u Italiji iste te 1959.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_3Vanvremenski klasici bazirani na vrlo sofisticiranim i naprednim tehnologijama za to vreme su bili hleb i puter kompanije, i krčili su put pažljivo biranim preuzimanjima drugih firmi. De Tomaso je imao osećaj za estetiku te je shvatio značaj posedovanja karoserista kao što su Vignale i Ghia (koju je kasnije prodao Fordu). Motociklisti među vama znaju šta su Moto Guzzi i Benelli, e pa i to je gospodin De Tomaso vrlo pametno pripojio svojoj matičnoj firmi. Jedan duboki naklon od svih nas je svakako zaslužio zato što je 1975. spasio od bankrota i propasti jedan Maserati. Uz Innocenti ga je mnogo godina kasnije prodao Fiatu. Posle njegove smrti, kompanija je rasčerupana i danas se nešto kao koprca, uz slabe naznake da će iz svega toga izaći nešto pametno.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_1Nazivanje automobila po životinjama je praksa koja postoji već jako dugo. Ipak, mungos nam svakako nije na visokom mestu neke imaginarne liste atraktivnih životinjskih imena za automobile. Mangusta je italijanska reč za mungosa i takođe krasi vojne helikoptere proizvođača Agusta. Uprkos svemu, zvuči dovoljno egzotično: samo pogledajte sliku i izgovorite sa mnom naglas – Mangusta!
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_5Mungosi iz dosade ubijaju kobre, a gospodin De Tomaso je sa gospodinom Shelbyjem pregovarao o nastanku automobila koji bi nasledio Američkog mišićavca, što bi bio jedan od zabavnijih badge engineering u istoriji. Logična je šaljivost imena, i uprkos tome što saradnja ove dve firme nije zaživela, anegdota ostaje, sa vrlo naglašenom simbolikom.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_1Veza sa Shelbyjem i Fordom ne prestaje sa imenom. Naime, Mangusta je razvijena na bazi prethodnog modela Vallelunga, sa istim principom lake karoserije na ultra modernoj aluminijumskoj šasiji. Vrlo prisutan duh Amerike i voljenih muscle carova se oslikava u činjenici da su motor i menjač pozajmljeni ni manje ni više nego od kultnog Forda GT40. Giorgetto Giugiaro je podario Mangusti njenu nezaboravnu liniju, sa sve gulllwing dvodelnim poklopcem motora, za čiju lepotu mehaničari kažu da je u direktnoj disproporciji sa pristupačnošću motoru i lakoći rada na istom. Koga je briga?
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_6Mangusta je za svoje vreme bila ekstremno napredna sa nezavisnim vešanjem i disk kočnicama, uprkos činjenici da je polako kaskala za V12 vršnjacima iz Lambo i Ferrari tabora. Nije bila toliko skupa i bila je izbor individualista, poput Saaba. Raspored težine 32/68 joj je doneo reputaciju bastarda jer kažu da nije nimalo lako voziti je brzo. Maksimalna brzina od 250 km/h možda je za današnje pojmove hot hatch omladine smešna, ali za tako vozački zahtevan automobil je i više nego dovoljna.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_8Enterijer je skučen i neudoban, kabina se lako zagreva do nepodnošljivih temperatura, jer cevke od hladnjaka prolaze ispod taličnih zadnjica putnika. Sve u svemu, lista nekih svakodnevnih nepraktičnosti je podugačka, ali ovakav automobil se nikako ne kupuje zbog lakoće voženja, održavanja ili ugodnosti na svakodnevnoj bazi. Provetravanje? Koje provetravanje?
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_7Iako je za tadašnje pojmove, gospodina De Tomasa, Mangusta jedna masovno proizvođena lepotica, u periodu od 1967. do 1971. napravljen je 401 primerak. Od toga ih je preživelo malo više od pola, tako da je u pitanju najpoželjniji i svakako najskuplji model kompanije. Ne zaboravimo da je daleko poznatija Pantera bila jeftinija za proizvodnju, i samim tim manje kolekcionarski orijentisana.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_1050 automobila sazdano je specijalno za USA sa popup jednostrukim svetlima, ali za divno čudo, ovi primerci nisu toliko traženi, jer je estetika originala ipak preovladala i pravda je time zadovoljena. Odvratni uvećani branici i ostali sigurnosni derivati, idite kući.
conniseur_detomaso_mangusta_bud3_naslovna_11Na Američkom tržištu, dobro očuvana Mangusta bez ikakvih ulaganja može da se nađe za nekih 150 hiljada dolara. Ova cena je više nego povoljna, jer će taj iznos nastaviti astronomski da raste u direktnoj proporciji sa rastom trenda alternativnog ulaganja u retke automobile, a ovde je po mom mišljenju ipak reč o jednom automobilskom postulatu, što je neprocenjivo.
 

Autor: Matija Dagović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

3 komentara

  • Sjajan tekst!Nadam se da ce biti još ovakvih.

  • Hvala i od autora! Sprema se još mnoooogo ovakvih, drago mi je da vam se sviđa.