Connoisseur
Autor / Matija Dagović
Italije nikad dosta. I nekako mi se čini, kad se vratim na starije tekstove koje sam pisao, da, kada je o italijanskom delu pisanija reč, uvek kao da je nekakva bajka u pitanju. Opšteprisutni su kojekakvi heroji, neki manje a neki više poznati, neretko su njihovi snovi ovijeni velom zaborava i sve pomalo vuče na nekakvu… ratnu bajku.
Mislim da je do sada svakako bilo reči o velikoj frci koja je nastala u Ferrariju krajem 1961, i u kojoj se mnogo toga zakuvalo da bi kulminiralo tokom godina u svakave stranputice, nove brendove i kreativne slobode. Gde su žene, tu su i problemi. Veliki commendatore Enzo je dozvoljavao svojoj ženi da se petlja gde ne treba (vidite, tako je i Sepultura svojevremeno propala), i to je naravno ostavljalo nadasve „pozitivan“ utisak na mnoge bitne faktore u Scuderiji. Eksplozija emocija je dovela do toga da je dugogodišnji menadžer prodaje Girolamo Gardini podvukao crtu i otišao iz firme. Sa sobom je povukao dobar deo kvalitetne ekipe i ostavio Ferrari bukvalno u govnima.
Menadžer tima Scuderia Ferrari Romolo Tavoni je takođe otišao, povukavši za sobom i čuvenog ludaka grofa Volpija (pominjali smo ga već, setite se Ferrarija 250 GT DROGO, automobila sa najboljim imenom ikad) i njegov tim Scuderia Serenissima koji je tada bio jedan od najvažnijih Ferrarijevih klijenata. Kada je Enzo shvatio da grof šuruje sa odmetnicima, tu je svaka priča između njih dvojice bila zauvek završena. Druga dva bitna imena koja su tada otišla iz Ferrarija su šef razvoja sportskih automobila Giotto Bizzarrini i glavni inženjer kompanije Carlo Chiti.
Momci možda jesu bili revoltirani novonastalom situacijom, ali nisu se dali tako lako. Shvatili su da matoroj prznici najbolje mogu da pariraju tako što će da nastave dalje samostalno i odlučili su da osnuju svoju zasebnu kompaniju, i nazvaše je ATS, što je skraćeno od Automobili Turismo e Sport. Pa da vidimo.
Kompanija je osnovana 1963. i bila je praktično operativna samo dve godine, ali za te dve godine je urađeno dovoljno toga da uđe u istorijske spise. Imali su plan da Ferrari ponize na dva odvojena fronta: u Formuli 1 i među regularnim, drumskim automobilima.
Što se F1 dela tiče, nisu se baš mnogo proslavili. U sezonu 1963. su ušli sa svojim bolidom 100 koji je u suštini bio kopija tada već dve godine bajatog Ferrarija 156. Vozači koji su takođe „prebegli“ iz Ferrarija i koji su vozili ATS bolid su bili Giancarlo Baghetti koji je uspeo samo jednom da pobedi u gorepomenutom Ferrariju i Phil Hill koji je u istom imao tri pobede i čak jednu šampionsku titulu. Dakle, nije baš da su bili neki amateri, ali džaba sve, obojica su uspeli da završe samo trku u Italiji, Hill na 11. a Baghetti na 15. poziciji. I to bi bio rezime cele sezone, nakon čega je bilo jasno da se samo treba tiho povući. Enzo : Bagra, 1:0.
Kada su drumski automobili u pitanju, ATS je bio… pa dobro nije ni tu bio nešto mnogo uspešniji, ali su se svakako mnogo bolje pokazali. Na salonu automobila u Parizu 1963. svetu je bio prikazan model 2500 GT.
Kao što je i očekivano, Chiti i Bizzarrini su sve svoje znanje, bes, krv, znoj, spermu, testosteron i magiju pretočili u ovaj automobil, baziran na space frame konstrukciji i sa centralno postavljenim motorom. Da, bio je to prvi italijanski sportski automobil sa takvom postavkom, pre nego što je predstavljena Miura. A dotični motor je bio Chitijeva kreacija i, kao što ime automobila kaže, imao je 2,5 litara zapremine u V8 konfiguraciji. Isporučivao je 220 konjskih snaga i 255 Njutnmetara što je navodno bilo dovoljno za nekih 240 km/h maksimalne brzine. Kasnije je ovaj motor upotrebljen kao osnova za motore koji su se ugrađivali u Alfa Romeo 33 Stradale (jer je Chiti po gašenju ATS-a napravio Autodeltu zajedno sa Lodovicom Chizzolom, inženjerom iz Alfa Romea). Menjač je specijalno za 2500 GT razvio Valerio Colotti, ekspert koji je ranije sarađivao sa Ferrarijem i Maseratijem. Tako se to nekad radilo, a ne kao danas, tu nešto delimo platforme, drž’ ne daj, štednja, kriza.
Dizajn karoserije potpisuje jedan Franco Scaglione, čovek koji na podužoj listi potpisanih automobila ima i isti onaj 33 Stradale što sam pomenuo malopre, a složićemo se svi, u pitanju je najgracioznija forma ikad zakotrljana na četiri točka. Karoserija je ručno rađena u karoserijskoj kući Carrozzeria Allemano. Mala, ali pouzdana kompanija, završavala je posao kako treba.
Sve u svemu, 2500 GT nije zasjao toliko jarko koliko su Chiti i Bizzarrini želeli, te su se investitori ubrzo povukli, a ukupna proizvodnja broji samo 12 komada. Preostalih nekoliko se naravno čuvaju kao oči u glavi i ponekad razmenjuju vlasnike za iznose koje je previše bezobrazno uopšte navoditi.
Tokom godina je bilo pokušaja da se ATS robna marka oživi, ali bezuspešno sve do pre dve godine. Najavljeni su Sport 1000 i 300 Leggera, sa sve pompeznom objavom da će ATS da otkupi prava na legendarno ime De Tomaso i proizvodi i njihove nove modele, ali ipak od toga nije bilo ništa. Sedimo, čekamo…
E da, Enzo : Bagra, 2:0.
Autor: Matija Dagović
Fotografije: AutoWP.ru
Galerija
13
