Bud3: Da li je posao vozača i dalje gladijatorska borba na stazi ili je postao više “štreberski” posao, gotovo klinički precizan i predvidljiv?
MP: To je dobro pitanje. Problem nisu automobili, kao što mnogi misle, već pravila i problem je što je ovo postao posao za tatine sinove. Staze su uveliko postale parkinzi i po njima se crtaju bele linije da bi se vozile trke. To toliko snižava rizik da i prosečan vozač može da uradi lepe stvari jer i ako pogreši – to ga ne košta ništa. Automobili jesu postali sigurniji, ali nisu izgubili na snazi i svojoj draži, ali su pravila takva da je jedan gladijatorski sport sada pripitomljen. Ako se trend nastavi ovim putem, mislim da će ovaj sport izgubiti svoju draž i interes publike u potpunosti.Recimo, titula koju je Hamilton osvojio, pre nego što ju je osvojio Rozberg, ne bi bila njegova. Ko se seća i može da vrati film u nazad, tokom trke na Hungaroringu, on se okrenuo u drugoj krivini i uspeo da se vrati u trku zato što je taj deo tada već bio asfalt. Da je tu ostao šljunak, bolid bi ostao ukopan i Hamilton bi završio trku. Takođe, u Suzuki je imao sličnu grešku gde je u prvoj krivini, dupla desna, otišao preširoko. Da se to desilo ranije, opet bi završio trku. Ovako je uspeo da se vrati na stazu. Primera radi, Mansel je izgubio borbu za titulu protiv Sene baš u toj krivini, jer je samo dotakao šljunak, izgubio kontrolu i otišao da se parkira uz zid.Sve postaje previše lako, gotovo da mogu da kontrolišu stvar i to je jedan od razloga zašto smatram da je ovo postao posao za tatinu decu. Između ostalog, oni moraju da budu sigurni, jer je pitanje da li bi roditelji pustili svoje dete da vozi pored toliko tragičnih događaja na stazama širom sveta.

Bud3: Vozači su obično osobe enigme za širu javnost. Da li je istina da dobar vozač mora biti introvertan, stidljiv i bez emocija? Kažu da kombinacija tih osobina omogućava vozaču da brzo i odlučno reaguje. U suprotnom, socijalna i emotivna osoba bi izgubila dragoceno vreme na preispitivanju svoje odluke.
MP: Slažem se. Ti si u svom automobilu sam. Tu si ti i tvoja mašina i moraš da budeš čovek koji uživa u meditaciji, koji voli da putuje sam, koji voli da se izoluje i to su kvaliteti koji će ti trebati da u tom automobilu izvučeš maksimum.

Bud3: Kako se meri uspeh vozača? Jasno je da su titule i podijumi merilo, ali postoji dosta vozača koji nikada nisu okićeni nekim ordenjem, ali ih opet smatramo izuzetnim vozačima. Šta se tu još krije, a da nije napisano crno-belo na papiru?
MP: Danas je auto sport takav da, bez obzira u kojoj kategoriji voziš, ti ono što možeš da uradiš je da svoj auto dovedeš do nekog maksimuma. Ako se zna da je maksimum tvog vozila plasman od trećeg do petog mesta, sve što je u tim granicama ili pak više od toga te čini uspešnim vozačem. Padok je jedan mali svet za sebe i svi znaju sve o svima. Malo selo, gde je sve javno i vozači se mere po tome kakve priče kruže o njima. Ako je, recimo, neki mehaničar impresioniran tvojim radom, to će se brzo pročuti. Ako si loša osoba, to će se pročuti.

Ali, najveće merilo talenta i budućeg uspeha jednog vozača je njegov uspeh u kartingu. Ako si postao šampion Sveta ili Evrope – ti ne možeš da budeš loš. Samo je pitanje šta je sve potrebno da u narednim kategorijama postigneš vrhunski rezultat. Ako izuzetnog vozača staviš u loše uslove rada, neće biti rezultata. Svi mi imamo specifičan pristup i ako tim to zna da prepozna, uspeh će doći.

Bud3: Da li vozač može da se pronađe u vrsti vozila koju vozi, da mu nešto više odgovara?
MP: Naravno, neki preferiraju automobile, a neki jednosed. Automobil koji smo mi predstavili na sajmu se sjajno vozi i to je jedan mali tenk. Ne osećaš se uskraćeno, međutim jednom kada sedneš u formulu bilo kog tipa – sve postaje neuporedivo bolje. Sva čula su izložena maksimumu i taj osećaj ne može da pruži ni jedan automobil. Zato ja više volim jednosed, jer kad to voziš, voziš daleko ekstremnije vozilo sa mnogo jačim aerodinačkim efektom. Ne postoji proračun koji kaže da tačan limit bolida koji voziš. Limit si ti i tvoje sposobnosti. Dešavalo mi se da budem stabilniji u krivini ako vozim 202-203 km/h u odnosu na 200km/h kada sam mislio da je to limit.
Bud3: Koja je tvoja omiljena staza i da li imaš omiljeni niz krivina na nekoj od staza?
MP: Suzuka. Volim Spa, ali je problem što su je previše izopačili. Dovoljno je da ukucaš u google: Sena O Ruž (Senna Eau Rouge) i da to uporediš sa onim šta je danas ta krivina. Mnoge staze su promenjene i postale manje atraktivne, ali ako uzmemo u obzir jednu celinu to je definitivno Suzuka. Što se tiče sekcija na stazi, meni su zanimljive Puon (Pouhon) – Spa, Degner – Suzuka i Hotron (Hawthron) – Brends Heč (Brands Hatch).
Bud3: Kakav je osećaj voziti u Monaku?
MP: To je predivan osećaj. Imao sam priliku da vozim Formulu Reno i pošto je padock bio zauzet Formulom 1, bili smo parkirani ispod Grimaldi Foruma. Onog trenutka kad je naš trenutak da vozimo, oni nas puste na stazu i odatle se ulazi direktno u tunel. Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam prvi put izašao iz tunela – činilo mi se da sam u video igrici. Potpuno nestvarno. To je jedna od najdražih uspomena koje nosim sa sobom.

Bud3: Koji su tvoji najbolji protivnici na stazi?
MP: Vozio sam sa svim vozačima moje generacije. Neki su otišli u Formulu 1, neki nisu… Najbolji vozač sa kojim sam vozio, a ovo nisu samo moje reči, je Đorđo Pantano. On je čovek koji je stvarno imao talenta. Mi dođemo na stazu, počnu kvalifikacije i svi izvozamo maksimum. Kažeš sebi – to je to. I onda dođe Pantano i svi budemo iza njega. Imao je taj specijalni dar za brzinu. On je bio vozač koji je osvojio sve – od kartinga do GP2 kategorije. Već sa 12 godina je imao ugovor sa AMG-om i njegov karting je bio srebrn i brendiran. Nažalost, odluke koje ne zavise od njega, već od njegovog menadžmenta su ga odvele dotle da propusti svoje šanse.

Bud3: Smatramo da su osvojene titule svakako tvoji najveći uspesi u krajeri. Ali, šta smatraš svojim najvećim uspehom van zvanične biografije? Neka tvoja mala lična pobeda?
MP: Smatram da je moj najveći uspeh svakako osvajanje svetske karting titule, ali kao što si rekao, to je neuporedivo sa nekim manjim, ličnim pobedama. Jedna tavka stvar mi se desila skoro, pre dva-tri meseca. Lamborgini me obično stavi da vozim trku sa nekim njima bitnim klijentom i to je bio slučaj na finalu supertrofea. Faktički sam delio auto sa čovekom koji je amater i daleko niži od mene. To znači da ja sedim vrlo nekomforno zarad opšteg dobra obojice u automobilu koji pritom nije moj. Posle deset krugova treninga, dao sam instrukcije timu kako da podese auto. Nakon svega toga, uspeo sam da obezbedim pol poziciju. To je za mene nešto vanserijski.

Bud3: Da li imaš neki svoj ritual pred trku?
MP: Nemam neki poseban ritual, ali volim da imam svoji mir i da ispoštujem neku proceduru. Kada se oblačim, ne volim da me iko ometa, jer tada tražim koncentraciju. Pričam sa svojim automobilom, jer je on ipak moj saigrač. Znam da zvuči besmisleno, ali pomaže procesu pripreme za trku.
Bud3: Da li postoji trka iz prošlosti na kojoj bi voleo da si učestvovao, da si bio prisutan?
MP: Donington 1993. godine. Tada je Sena kretao peti i izgubio je jedno mesto do prve krivine. Do kraja prvog kruga je bio prvi. To je jedna od onih tipičnih engleskih trke gde se vreme promenilo nebrojano puta. On je tada vozio protiv Vilijamsa koji je bio daleko superiorniji i uspeo je da pobedi, jer je u par navrata ostao na slikovima kada su svi prelazili na kišne gume.
Bud3: Da li planiraš da voziš neku endurans trku?
MP: Endurans trke su definitivno pravac u kome će moja karijera ići ako ostanem u Evropi. Lamborgini pravi GTE automobil koji će se takmičiti u svetskom šampionatu u GT trkama, kao i 24 sata Le Mana. To mi je svakako i bila želja koja je na korak od ostvarivanja.

Bud3: Dogovorili smo se na početku razgovora da nećemo zalaziti u detalje koji se već uveliko mogu naći na internetu. Jedan veliki karbonski “detalj” je upravo iza nas – zasipaju ga blicevi. Šta možemo reći o Huracanu GT3, a da to nije opšte poznato?
MP: Šta može biti interesantno? Od svih automobila u GT3 šampionatu, ovaj automobil je napravljen u saradnji sa Dalarom, italijanskim proizvođačem. Dalara skoro pa ima monopol u proizvodnji GP2 i Formula 3 šasija. Ne samo to, već i većina Formula 1 timova ide kod njih na konsultacije. Čak i Ferari, nezvanično, tamo pravi šasiju. Zbog toga se ovaj automobil vozi kao formula. Kada voziš Bentli ili Mercedes osećaj je približniji klasičnom automobilu. Po stilu vožnje, ovaj Huracan, je, mogu slobodno to da kažem, identičan kao Formula 2.

Bud3: Što se mene tiče, ja vas više ne bih zadržavao. Dobio sam više nego što sam očekivao. Da li možemo ovaj razgovor da završimo neki mudrim rečima profesionalnog vozača trkačkih automobila?
MP: Moj otac mi je za trideseti rođendan poklonio trideset pravila života. Između ostalog, da bi bio srećan čovek, treba samo dve odluke u životu ispravno da doneseš i to kada biraš svoj put tj. posao i kada biraš ženu svog života. U suprotnom, moraćeš da budeš pametan svakog dana do kraja života.