123

Nas šest jurišnika na stazu je na put krenulo u mešovitom sastavu. Pet majmuna i jedna devojka, nespremna za ono što je očekuje, ali puna razumevanja i toleranicije prema čoveku i mašini koja je postala deo njenog života. Iskreno, ne znam koja bi žena odbila ovakvo putovanje. Nemačko selo sa prosečnom temperaturom od 15 stepeni u avgustu. Jedina turistička atrakcija – trkačka staza. Preljepo!

Sam plan putovanja se tokom deset meseci priprema često menjao. Glavni zadatak, oko čega se sve vrtelo, je bio da se limenka od Juga na prikolici preveze tih 1500km do staze. Smeštaj smo morali da rešimo odmah, pa smo tako u februaru platili kuću u selu Virenburg, nekih 10 km od staze. Najveću debatu smo vodili oko same vožnje na stazi. Originalni plan nam je bio da iznajmimo neki auto i da ga teramo po ringu. To je baš bio ozbiljan tobogan emocija. Od straha da ćemo se već na prvoj krivni slupati i sa sobom kući vratiti dug od nekoliko hiljada eura, do toga samo na kraju odlučili da idemo sopstvenim automobilima. Aki je svakako bio obezbeđen, dok je, recimo, naš Serđika, odlučio da istera auto sa pančevačkim tablicama van prirodnog staništa. Da, njegov Akord je prošao kontrolu u Vinči, toksični trag koji ostavlja je bio u granicama normale. Voćko je upregao Mazgu, spremio kuku, nakačio osamnaestice i muški istestirao sposobnosti auta. Kako na stazi, tako i na putu, vukući prikolicu sa Jugom. Nevoljno sam i ja krenuo sa svojih 900cc na taj put. Ispostavilo se da je svaka odluka bila ispravna, a da bi svaka druga kombinacija bila fail.

Kao što već rekli, provozati Juga je bio glavni zadatak naše misije. Da bi opisali sve ono što je Aki uradio kako bi svoj automobil doveo do perfekcije morali bismo da napravimo novi sajt. Pardon, sajt već postoji, skoknite do stranice „Prijemno odeljenje“ i spremite se da budete zapanjeni detaljnošću njegovog rada. Nas, preostala trojica, nismo previše brinuli za stanje automobila. Ako preživi put do gore, švaler krug na ringu mu neće škoditi.

Sam put je trajao dva dana, kako u odlasku, tako i u povratku. Vozilo koje vuče prikolicu ima autobusko ograničenje na svim putevima, tako da samo putovali polako, ali sigurno. U odlasku smo prespavali na granici Austrije i Nemačke. Zašto je to bitno? Tokom pripremnih meseci, euforija je lagano rasla. Od starta, to je bilo putovanje, ali veličina samog podviga nam je tek postala jasna onog trenutka kad smo prešli prvih 900 kilometara. Ljudi, jbt, Jugo je u NEMAČKOJ! Sedimo u bašti hotela, gledamo automobil na prikolici i na medveđem nemačkom bakuti naručujemo šest piva i kobaje. Bukvalno smo na ivici onog izlizanog pitanja: „Je l’ mi ovo sanjamo?“. Tad je sve kliknulo.

Ono što sam znala je da ću uživati u tome što ljudi oko mene uživaju, da ću piti odlična piva i da ću se uklopiti u mušku ekipu. Fair enough.

Prizor Juga na nemačkim autobanovima je izazivao zanimljive reakcije ljudi. Bilo je naših jugovića koji su paprikarili svoje dizelaše, ne bi li nas stigli, pokazali nam tri prsta ili se nerazgovetno kroz osmeh drali na nas. Čak su i nemačka gospoda usporavala, detaljno analizirala prizor i onda diskretno signalizirala da odobravaju ono što vide. Fini neki ljudi. Drugog dana, u večernjim časovima, stigli smo u naše bajkovito selo sa možda sto živih stanovnika. Proleteli kroz kanale na kablovskoj, pronašli porno sadržaj i zadovoljno klimnuli glavom. Raspremili se i polegali kao mrtvaci, premoreni od puta, jedva odvojivši guzicu od sedišta. Stigli smo.

Staza Nurburgring je jedna ozbiljna mašina, sastavljana od dve celine. Severni krug – Nordschleife, zbog kog smo došli, je staza dužine 20.8 kilometara. Drugi deo čini Grand Prix staza na kojoj se voze trke poput DTM ili Formule 1. U zavisnosti od događaja, dve staze mogu biti spojene u jednu, kao što je recimo bio slučaj sa WTCC trkom koja je nedavno održana. Severni krug ima svoj posebni raspored koji je popunjen raznolikim sadržajima. Recimo, AMG iznajmi stazu na ceo dan i onda dovodi mušterije da teraju svoje automobile ceo dan. Postoji track day na kom se juri vreme i svako je slobodan da se oproba, s tim što je naravno potrebno da zadovoljite određene uslove i platite učešće na istom. Mi smo ciljali na turistički dan, kada je staza otvorena za sve i kategoriše se kao javni put sa naplatom putarine. Staza je tada skraćena na 19.1 km zbog rampi koje su na pravcu. Odatle izraz – Bridge to Gantry. Putarina je zapravo vaša karta za jedan ili više krugova. Kako to funkcioniše? Prilično jednostavno. Odete do kioska, kupite kartu, odete na rampu, rampa očita kartu, podiže se i slobodni ste da uđete. To je sva mudrost.

Obrišite trkačke simulacije sa C particije, jer nemaju veze sa mozgom. Ništa ne može da vas pripremi za sabijanje u Foxhole-u, za uspon kod Breidscheida i za lupanje trapa kroz Karusel…

Tokom turističkog dana nema merenja vremena i nema „trkanja“. Pravila su jasna: vozi brže od pedeset na sat i preticanje se vrši levom stranom. Nema idealne putanje, nema pametovanja. Ako želiš da izađeš čitav, ova dva pravila su ti dovoljna.

6

 
Nakon svakog završenog kruga, nalazili smo se opet na parkingu kod Devil’s Diner-a i onako usplahireni, kao male devojčice, jedni drugima opisivali šta smo to doživeli. Posle već drugog ili trećeg kruga, naše vožnje su postajale sve bolje i bolje, rasterećenije smo se osećali. Broj krugova koji smo ostavljali iz dana u dan iza sebe nije bio bog zna kakav, od četiri do šest krugova smo ukupno odvozali. Imajući u vidu da je staza trunku ispod dvadeset kilometara, onda shvatite da su automobili prešli u proseku 100 km pod punim gasom ili kočenjem.

Niko nije dobio manje od svog automobila nego što je očekivao. Šta više, prilično smo ponosni na naše mašine. Krugovi su bili nestvarno zabavni, a male konjaže nekih od nas nisu predstavljale bilo kakvu prepreku. Aki je iz kruga u krug sve bolje i brže vozio, a Jugo ga je pratio u stopu i radosno ispaljivao višak goriva pucajući kroz auspuh.

Naša najveća greška je bila zajednička ideja u glavi da ćemo tokom našeg odmora obići još nešto. Blizu je Belgija i Spa, tu je prelepi Keln, jezera, ugašeni vulkani… Jok. Mozgali smo, pravili planove i uvek završavali na stazi. A uvek smo imali šta da vidimo i čujemo. Jedan dan nas zove Boosted Boris, drugi dan idemo na karting, treći dan večeramo kod Sabin Šmic u restoranu, vozimo bicikle oko staze, oteramo nadobudnog Šmija i njegove milione u tri lepe… Možda smo najbolje sate proveli sedeći na pumpi, pred sumrak, gledajući kako užasi na četri točka prolaze pored nas. Mi pijemo piva i kao nismo impresionirani. Ma važi, mozak smo spalili od zvukova i prizora, a dani su proleteli.

Tinejdžer, nekako je prošao prvih par skromnih seksualnih doživljaja sa suprotnim polom i onda – BAM, završi na produženom setu sa Lisom Anom! Tako bi nekako mogao da se definiše naše prvo iskustvo sa rignom.

Ubeđen sam da nikada nećemo uspeti da sve ono što smo doživeli prenesemo pisanom reči. Uostalom, nešto treba i da ostane među nama, a vi ste dužni da nam ispričate svoju priču kad-tad! Ono što još možemo da uradimo jeste da vam damo i par saveta.

6

Par saveta...

1

Ekipa je najbitnija stvar u celoj priči. Automobile morate da volite i takvi ljudi treba da vas okružuju. Mi smo se smejali, lupali gluposti, ušli u neki kvazi „slavic“ fazon, sprdali se… Slengovi su padali kao kiša, ili si zema ili brt. Vikali smo i navijali u šumi za svaki prolazak našeg junaka, otklanjali sitne kvarove na trpezarijskom stolu, pravili prženice i palili protivpožarne alarme u selu.

2

Ring nije bauk i nije pakao. Ako ste svesni njegove veličine, pristupite svemu sa poštovanjem i nosite u sebi određenu dozu straha – onda vam ništa nećete biti problem. Ne prašta greške, ali ih je teško i napraviti. Tokom našeg boravka bilo je ljudi koji su i poginuli. Nije prijatno prolaziti pun gas pored iscrtanog policijskog uviđaja na stazi, ali je očigledno da je to „normalno“. Ako vam se auto popne uz Begaljičko brdo sa preko 100 km/h, imate dovoljno snage za super vožnju po stazi, samo se ne zezajte sa gumama i kočnicama. Ne ložite se da ste profesionalni vozač. Niste, a nismo ni mi.

3

Put može da bude naporan ako vučete automobil na prikolici. Isplanirajte se dobro, posetite nešto usput i odmorite se. Putevi su odlični čim izađete iz Srbije, a gužve na istim znaju da budu goleme. Spremite solidnu količinu novca, kao da idete da letujete na mestima gde ne možete da sretnete naše. Ponesite sve moguće uređaje koji će na ovaj ili onaj način zabeležiti vaš podvig. Proverite da li isti rade. Voda sa česme može da se pije. Đubre nećete baciti, već reciklirati i sortirati. Ne budite stoka. Budite pozitivni, otvoreni kao cvet i spremni na sve, jer od vas zavisi hoćete li da doživite najveće uzbuđenje u životu.

AUTOR // Vukašin Medić
FOTOGRAFIJE // Vojislav Vujanić