YUGO

BIG READS

Ringeraja – Nurburgring 2016

Reakcije na naše putovanje su izgledale otprilike ovako – Gde ideš na odmor? U Nemačku?! A što tamo? Aha, je l’ tamo ima neka staza? Tamo može da vozi ko god hoće? Pa, je l’ taj Jugo spreman za te trke? Taj tvoj drugar je baš lud. Srećno, lepo se provedite. Naš odmor je trajao deset dana, pripremali smo se deset meseci, a mi ćemo ga prepričavati deset godina. Ovo je priča o ringu, Jugu, ljudima, putovanju, Budžu i automobilima.

Reakcije na naše putovanje su izgledale otprilike ovako – Gde ideš na odmor? U Nemačku?! A što tamo? Aha, je l’ tamo ima neka staza? Tamo može da vozi ko god hoće? Pa, je l’ taj Jugo spreman za te trke? Taj tvoj drugar je baš lud. Srećno, lepo se provedite. Naš odmor je trajao deset dana, pripremali smo se deset meseci, a mi ćemo ga prepričavati deset godina. Ovo je priča o ringu, Jugu, ljudima, putovanju, Budžu i automobilima.

Od našeg povratka u Zerbien prošlo je manje od nedelju dana i za utiske koje smo poneli sa sobom morali smo da unajmimo još jednu prikolicu. Jedva su nas pustili preko granice. Gospodo, je l’ imate nešto da prijavite? Dobri moj cariniče, nisi ni svestan šta donosimo u svojim glavama… Sećate li se kada ste bili redari u osnovnoj školi i došao je red na vas da obrišete tablu, a sunđer spava u kofi vode, natopljen preko krajnih granica? Zamenite vodu sa događajima, prizorima, emocijama i iskustvima iz Nurburgring-a, a sunđer je naš skromni, zakržljali mozak. Tako se osećamo. Ako vam je naporno da pored svih radosti sa OI čitate i naša iskustva, evo odmah kratkog sumiranja događaja. Jugo je kući doneo tri pehara. Prvo mesto je osvojio u klasi: Klassen bis zu 1600cc, zatim dva treća mesta u klasi Italienisch Youngtimer und Ruhe i Wandern Unsinn. Najbrži krug je zabeležen trećeg dana takmičenja, po zvaničnom GPS merenju na stazi, Jugo je postavio vreme od 08:44:23. I da, što se tiče Lamba, naravno da je kočio, jer se na snimku ne vidi trenutak kada su mu redari signalizirali plavom zastavom da propusti Juga pošto ga sve vreme guši.

Moja najveća greška je bila pretpostavka da će ovaj put značiti kraj tj. završetak nečega što je deo mog života već, evo, deset godina. Međutim, pretpostavka je majka svih zajeba…

Sad, kad smo se rešili onih što vole da prospu svu svoju pamet po internetu, vreme je da budemo iskreni i detaljni. Naše putovanje zasnovano je na želji jednog čoveka, u narodu poznatijem kao Aki, da svoj Jugo, koji sklapa već dobrih deset godina provoza po Nordschleife krugu. Ovaj neverovatni entuzijasta sa sobom donosi energiju i volju koja te privuče kao magnet i naravno da smo sa velikim zadovoljstvom ponudili svoju pomoć.

Za početak, teško mi je da objasnim nekome šta je sve ovo meni značilo i koliko je to velika odluka bila za mene. Planiranje da odem, daleko, po svaku cenu! Da odem gde? Šta je to o čemu ja maštam toliko? Zeleni Pakao.

Pre nego se to zapravo desilo, ja sam dve i nešto preko godine, po poslednji put sklapao svoj voljeni auto, u svojoj garaži, leti, zimi, po kiši, snegu… Zapostavljao sve oko sebe, žrtvovao socijalni život, mnogo mesečnih zarada, nebrojeno radnih sati i živaca, pa i bukvalno – krvi i znoja. Mnogo znoja.

Nas šest jurišnika na stazu je na put krenulo u mešovitom sastavu. Pet majmuna i jedna devojka, nespremna za ono što je očekuje, ali puna razumevanja i toleranicije prema čoveku i mašini koja je postala deo njenog života. Iskreno, ne znam koja bi žena odbila ovakvo putovanje. Nemačko selo sa prosečnom temperaturom od 15 stepeni u avgustu. Jedina turistička atrakcija – trkačka staza. Preljepo!

Sam plan putovanja se tokom deset meseci priprema često menjao. Glavni zadatak, oko čega se sve vrtelo, je bio da se limenka od Juga na prikolici preveze tih 1500km do staze. Smeštaj smo morali da rešimo odmah, pa smo tako u februaru platili kuću u selu Virenburg, nekih 10 km od staze. Najveću debatu smo vodili oko same vožnje na stazi. Originalni plan nam je bio da iznajmimo neki auto i da ga teramo po ringu. To je baš bio ozbiljan tobogan emocija. Od straha da ćemo se već na prvoj krivni slupati i sa sobom kući vratiti dug od nekoliko hiljada eura, do toga samo na kraju odlučili da idemo sopstvenim automobilima. Aki je svakako bio obezbeđen, dok je, recimo, naš Serđika, odlučio da istera auto sa pančevačkim tablicama van prirodnog staništa. Da, njegov Akord je prošao kontrolu u Vinči, toksični trag koji ostavlja je bio u granicama normale. Voćko je upregao Mazgu, spremio kuku, nakačio osamnaestice i muški istestirao sposobnosti auta. Kako na stazi, tako i na putu, vukući prikolicu sa Jugom. Nevoljno sam i ja krenuo sa svojih 900cc na taj put. Ispostavilo se da je svaka odluka bila ispravna, a da bi svaka druga kombinacija bila fail.

Kao što već rekli, provozati Juga je bio glavni zadatak naše misije. Da bi opisali sve ono što je Aki uradio kako bi svoj automobil doveo do perfekcije morali bismo da napravimo novi sajt. Pardon, sajt već postoji, skoknite do stranice „Prijemno odeljenje“ i spremite se da budete zapanjeni detaljnošću njegovog rada. Nas, preostala trojica, nismo previše brinuli za stanje automobila. Ako preživi put do gore, švaler krug na ringu mu neće škoditi.

Sam put je trajao dva dana, kako u odlasku, tako i u povratku. Vozilo koje vuče prikolicu ima autobusko ograničenje na svim putevima, tako da samo putovali polako, ali sigurno. U odlasku smo prespavali na granici Austrije i Nemačke. Zašto je to bitno? Tokom pripremnih meseci, euforija je lagano rasla. Od starta, to je bilo putovanje, ali veličina samog podviga nam je tek postala jasna onog trenutka kad smo prešli prvih 900 kilometara. Ljudi, jbt, Jugo je u NEMAČKOJ! Sedimo u bašti hotela, gledamo automobil na prikolici i na medveđem nemačkom bakuti naručujemo šest piva i kobaje. Bukvalno smo na ivici onog izlizanog pitanja: „Je l’ mi ovo sanjamo?“. Tad je sve kliknulo.

Ono što sam znala je da ću uživati u tome što ljudi oko mene uživaju, da ću piti odlična piva i da ću se uklopiti u mušku ekipu. Fair enough.

Prizor Juga na nemačkim autobanovima je izazivao zanimljive reakcije ljudi. Bilo je naših jugovića koji su paprikarili svoje dizelaše, ne bi li nas stigli, pokazali nam tri prsta ili se nerazgovetno kroz osmeh drali na nas. Čak su i nemačka gospoda usporavala, detaljno analizirala prizor i onda diskretno signalizirala da odobravaju ono što vide. Fini neki ljudi. Drugog dana, u večernjim časovima, stigli smo u naše bajkovito selo sa možda sto živih stanovnika. Proleteli kroz kanale na kablovskoj, pronašli porno sadržaj i zadovoljno klimnuli glavom. Raspremili se i polegali kao mrtvaci, premoreni od puta, jedva odvojivši guzicu od sedišta. Stigli smo.

Top saveti za boravak na Ringu, trebaju vam: kačket, gumene čizme, šorc, adidas trenerka, japanke, suncobran, jakna, kišobran, atlet majica, faktor 50, šal, naočare za sunce, kabanica, patike za šetnju, neke deblje farmerke i nešto za glavu, jer će vas sigurno zaboleti od promena vremena…

Ringeraja - Nurburgring 2016Staza Nurburgring je jedna ozbiljna mašina, sastavljana od dve celine. Severni krug – Nordschleife, zbog kog smo došli, je staza dužine 20.8 kilometara. Drugi deo čini Grand Prix staza na kojoj se voze trke poput DTM ili Formule 1. U zavisnosti od događaja, dve staze mogu biti spojene u jednu, kao što je recimo bio slučaj sa WTCC trkom koja je nedavno održana. Severni krug ima svoj posebni raspored koji je popunjen raznolikim sadržajima. Recimo, AMG iznajmi stazu na ceo dan i onda dovodi mušterije da teraju svoje automobile ceo dan. Postoji track day na kom se juri vreme i svako je slobodan da se oproba, s tim što je naravno potrebno da zadovoljite određene uslove i platite učešće na istom. Mi smo ciljali na turistički dan, kada je staza otvorena za sve i kategoriše se kao javni put sa naplatom putarine. Staza je tada skraćena na 19.1 km zbog rampi koje su na pravcu. Odatle izraz – Bridge to Gantry. Putarina je zapravo vaša karta za jedan ili više krugova. Kako to funkcioniše? Prilično jednostavno. Odete do kioska, kupite kartu, odete na rampu, rampa očita kartu, podiže se i slobodni ste da uđete. To je sva mudrost.

Naš prvi radni dan je bila subota. Staza se za turiste otvara u 17h. Šta ćemo, kako ćemo? Ok, polako, saberite se ljudi, napravićemo plan. Prvo obilazak GP staze, centralne zgrade i onda odlazak do čuvenog Devil’s diner-a da zapljunemo mesto. Teramo odmah. Od tog trenutka, Ring je odlučio da krene da nam tovari mozak. Trpaj sve automobilsko, ikada, samo trpaj.
Neizdrž probija skalu. Samo taj prvi dolazak do cetralne zgrade je, zbog prelivanja emocija, bio naporan sam po sebi. Gledaš levo-desno, jedva držiš pravu liniju, dok pored tebe prolazi sve što auto industrija ima da ponudi. Prizor velikog crvenog natpisa Nurburgring na zgradi nam je razvukao osmehe od uva do uva.Posle obilaženja kojekakvih prodavnica i balavljenja nad preskpim Gulf i Martini racing majicama, smoždili smo kobaju, podrignuli i krenuli na parking. Vreme je, staza se otvara, DAJ KARTE! Dobar dan, odmah četiri. ŠKK tu ima da se razmišlja. Pravac parking. Jugo staje pored F430, Akord pored Skyline GTR-a, Mazda pored 911 GT3. Razglas kaže: „Gospodo, staza neće biti otvorena danas.“ Pu, majku mu, ajmo na pivo – prvi dan nas o’ladio.U nedelju je staza bila otvorena tokom celog dana i to je bio zicer za nas. Danas vozimo! Stižemo na isto mesto kao i juče, a tamo kadar nevera. Stotine automobila čeka ulaz na stazu. Sve tablice Zapadne Evrope su bile tu. Znate kako izgleda Bubanj potok nedeljom? Ta količina automobila je bila tamo. Bez trulih raspada, već gomile svih, samo ne prosečnih automobila. Cayman GT4 je limitiran? Aha, mi smo videli 20 različitih istog dana. Megan RS? Vidi druže, ozbiljan si prosek. BMW M4? Smorio si brate. Honda Civic Type R? Vidi ricera. Zapravo je mnogo čudnije videti prosečne automobile, oni su retkost.
6
Nisam znala da mogu da provedem dan na toj stazi i oko nje i da sutra želim da radim to isto. Da se iz nepoznatih razloga ježim svaki put kada nešto proleti punim gasom na stazi.
Ringeraja - Nurburgring 2016
Jugo je postao instant hit. Prvo niko nije znao koji je automobil u pitanju. Natpis Jugo55 na vratima gepeka smo čuli kako se izgovara u sto i jednoj verziji: Hugo, Žugo, Džuho… Retki su bili oni koju su odmah znali šta gledaju. Oni čak i nisu bili interesantni, već oni koji ne znaju i njihove izbečene oči, šokirani izrazi lica. Mi se nismo mešali u njihove diskusije, već smo stajali postrance i slušali komentare. Predivne komentare i razgovore zapadnih evropljana.

Elem, vratimo se na te naše prve krugove. Procedura je sledeća. Prvo si u neverici, onda kreće da te obliva znoj, a mešavina adrenalina i straha lagano začinjuje tvoju krv. Tada stižeš do rampe, očitavaš kartu i ulaziš. To je to, KREĆEMO! Sve pre rampe zaboravljaš i lupaš blokadu u svakoj brzini dok pored tebe proleće sotona za sotonom. Samo lagano i pun gas napokon ima smisla. Držiš se svoje desne strane, pratiš stazu i lagano te popušta grč u licu i mišićima. Shvatiš da to i nije tako strašno i lagano se opustiš. Uživanje u sopstvenom uspehu, ličnoj sreći, sreći saputnika nastupa, a tek si na osmom kilometru. Smeješ se, radostan si i voliš sve. Živ si, voziš ring… Jebote, da li je to moguće?!?

Ono što ne može da se objasni, osim ako ne voziš na samoj stazi je lepota i kretanje iste. Oko vas su nepregledne šume koje te prate na svim usponima, padovima i pravcima. Sve je nekako izmešteno u neku alternativnu realnost. Recimo čuveni Karusel. Videli smo ga milion puta, ali prolazak kroz isti traje, čini se, satima. Staza je tečna, bez jakih kočenja, sa brzim krivinama i dugim pravcima. Što brže voziš, tolerancija na greške je sve manja. Ograda je prilično blizu celom dužinom. Korekcije grešaka su moguće, ali ne možeš očekivati čudo. Mi nismo mogli da postignemo te brzine, ali za početak smo se kretali dovoljno brzo.

Neću prepričavati šta smo videli, čuli, osetili, namirisali, doživeli – šta se urezalo duboko u mozak. To su ipak strašne stvari, pomalo bajkovite i nerealne za prosečnog čoveka sa Balkana. Ne mogu se dočarati, a greh je shvatiti ih pogrešno.

 
Nakon svakog završenog kruga, nalazili smo se opet na parkingu kod Devil’s Diner-a i onako usplahireni, kao male devojčice, jedni drugima opisivali šta smo to doživeli. Posle već drugog ili trećeg kruga, naše vožnje su postajale sve bolje i bolje, rasterećenije smo se osećali. Broj krugova koji smo ostavljali iz dana u dan iza sebe nije bio bog zna kakav, od četiri do šest krugova smo ukupno odvozali. Imajući u vidu da je staza trunku ispod dvadeset kilometara, onda shvatite da su automobili prešli u proseku 100 km pod punim gasom ili kočenjem.

Hteo sam da sve bude savršeno i da ništa ne može da me iznenadi. U neku ruku sam uspeo i ništa nije ostalo kao prepreka i blokator. Yugo je izdržao preko 100km punog gasa, na najsurovijoj stazi na svetu. Čak me i vratio kući poslednjih 100km našeg epskog putovanja.

Niko nije dobio manje od svog automobila nego što je očekivao. Šta više, prilično smo ponosni na naše mašine. Krugovi su bili nestvarno zabavni, a male konjaže nekih od nas nisu predstavljale bilo kakvu prepreku. Aki je iz kruga u krug sve bolje i brže vozio, a Jugo ga je pratio u stopu i radosno ispaljivao višak goriva pucajući kroz auspuh.

Naša najveća greška je bila zajednička ideja u glavi da ćemo tokom našeg odmora obići još nešto. Blizu je Belgija i Spa, tu je prelepi Keln, jezera, ugašeni vulkani… Jok. Mozgali smo, pravili planove i uvek završavali na stazi. A uvek smo imali šta da vidimo i čujemo. Jedan dan nas zove Boosted Boris, drugi dan idemo na karting, treći dan večeramo kod Sabin Šmic u restoranu, vozimo bicikle oko staze, oteramo nadobudnog Šmija i njegove milione u tri lepe… Možda smo najbolje sate proveli sedeći na pumpi, pred sumrak, gledajući kako užasi na četri točka prolaze pored nas. Mi pijemo piva i kao nismo impresionirani. Ma važi, mozak smo spalili od zvukova i prizora, a dani su proleteli.

Tinejdžer, nekako je prošao prvih par skromnih seksualnih doživljaja sa suprotnim polom i onda – BAM, završi na produženom setu sa Lisom Anom! Tako bi nekako mogao da se definiše naše prvo iskustvo sa rignom.

Ubeđen sam da nikada nećemo uspeti da sve ono što smo doživeli prenesemo pisanom reči. Uostalom, nešto treba i da ostane među nama, a vi ste dužni da nam ispričate svoju priču kad-tad! Ono što još možemo da uradimo jeste da vam damo i par saveta.

6

Par saveta...

1
Ekipa je najbitnija stvar u celoj priči. Automobile morate da volite i takvi ljudi treba da vas okružuju. Mi smo se smejali, lupali gluposti, ušli u neki kvazi „slavic“ fazon, sprdali se… Slengovi su padali kao kiša, ili si zema ili brt. Vikali smo i navijali u šumi za svaki prolazak našeg junaka, otklanjali sitne kvarove na trpezarijskom stolu, pravili prženice i palili protivpožarne alarme u selu.
/
2
Ring nije bauk i nije pakao. Ako ste svesni njegove veličine, pristupite svemu sa poštovanjem i nosite u sebi određenu dozu straha – onda vam ništa nećete biti problem. Ne prašta greške, ali ih je teško i napraviti. Tokom našeg boravka bilo je ljudi koji su i poginuli. Nije prijatno prolaziti pun gas pored iscrtanog policijskog uviđaja na stazi, ali je očigledno da je to „normalno“. Ako vam se auto popne uz Begaljičko brdo sa preko 100 km/h, imate dovoljno snage za super vožnju po stazi, samo se ne zezajte sa gumama i kočnicama. Ne ložite se da ste profesionalni vozač. Niste, a nismo ni mi.
/
3
Put može da bude naporan ako vučete automobil na prikolici. Isplanirajte se dobro, posetite nešto usput i odmorite se. Putevi su odlični čim izađete iz Srbije, a gužve na istim znaju da budu goleme. Spremite solidnu količinu novca, kao da idete da letujete na mestima gde ne možete da sretnete naše. Ponesite sve moguće uređaje koji će na ovaj ili onaj način zabeležiti vaš podvig. Proverite da li isti rade. Voda sa česme može da se pije. Đubre nećete baciti, već reciklirati i sortirati. Ne budite stoka. Budite pozitivni, otvoreni kao cvet i spremni na sve, jer od vas zavisi hoćete li da doživite najveće uzbuđenje u životu.
/

Ljudi koji su činili našu malu ekipu se mogu nabrojati na prste obe ruke. Spontano grupisani, neki više, neki opet manje planski. Ali ta ekipa je imala deset sjajnih dana, uz poneki nervozni trenutak, jer ima nas “teških”. Bilo ih je još koje bih ja rado video u celoj priči, ali ako nisu bili „tamo“ ne znači da nisu bili sa mnom u mislima. I svima njima veliko hvala. Kao i uvek, oni će sami da se prepoznaju. Nema ih mnogo, zaista.

Jugo je pobedio. Aki je pobedio. Automobili su pobedili. Budž je pobedio. Pančevo može biti ponosno. Ring je osvojen, san je ostvaren i jedva čekamo da se vratimo.

AUTOR // Vukašin Medić
FOTOGRAFIJE // Vojislav Vujanić

Šta vi mislite? Ostavi komentar 10

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

10 komentara

  • Bravo majstori!!!
    Napisali ste istoriju!!
    Moj naklon do groba!!!
    Ziveli

  • Ja sam se veselio svakoj slici, svakom videu i tekstu. Sretan sam kao da sam i ja bio! Hvala vam za pravu pricu, bez preseravanja, za ljude koji vole automobile.

  • Hvala ti Rinze sto si nas ugostio, vidimo se ponovo!

  • Пустио сам сузу од самог читања. Каква прича, какав подвиг! Пратио сам вас на рингу, Boosted Boris није штедио рјечи хвале, и с правом. Још једном, свака вам част, надам се да ће те се вратити и следеће године још бржи.

  • Svaka čast na poduhvatu! 8:44 je vreme kojem bi pozavideli mnogo jači automobili i svedoči o velikoj posvećenosti jednog entuzijaste.

  • Svaka cast svima vama na smelosti u upustanju u ovako nesto. Izmamili ste meni a verujem i svima koji citaju ovo razne emocije. Gledajuci snimak samo sto suzu radosnicu pustio nisam. Bravo i za Akija koji je sve sto je hteo nadam se i ispunio sebi a kroz ovaj snimak i nama. Znam kako je zrtvovati vreme, novac ( koga nikada nema dovolno ), zivce i mnogo toga oko voljenog auta citaj “ZASTAVE”. Da li ste mi a i ostalim ljubiteljima svojih ljubimaca podstrek da nastave dalje u onome sto su naumili i da ne odustaju jer je sve moguce i za sve to vam mogu reci BRAVO i puno vam HVALA

  • Gledajuci snimak komp je trepnuo pre mene svaka chast na prichi i podvigu

  • Svaka cast na podvigu. Kapa dole.

  • Velika stvar, čini se nedostižna za prosečnog “balkanca”… Ali eto, dokazali ste suprotno!
    Dubok naklon i neizmerno veliko hvala za ovaj dragocen delić utisaka i uspomena!
    Uzdravlje!!!

  • Svaka čast momci, i hvala što ste extra fotke i doživljaj podelili sa ostalima…..

Odabrani članci