BIG READS

BMW Welt, Museum und Werk

Jedna strana reklama iz 70-ih kaže: „Ako želiš da budeš srećan jedan dan – pij alkohol. Ako želiš da budeš srećan godinu dana – venčaj se. Ako želiš da budeš srećan ceo život – vozi BMW“. Slažete li se sa ovim rečima? Ja se baš ne bih složio, ali to me upravo čini idealnom osobom da vas putem slike i teksta provedem kroz BMW-ov muzej u Minhenu. Neću biti pristrasan.

U okviru ogromnog otvorenog BMW Welt prostora možete pipnuti sve nove BMW i MINI modele. Možete sesti u njih, osetiti ih, a ako imate sreće, malo ih i provozati. Svi su ljubazni i nasmejani, pa vam je skoro sve dopušteno. Izdvojeni M modeli privlače najviše pažnje. Pa uvek oko njih možete videti petnaestak prijatno odevenih biznismena kako odmeravaju koji model je njihov broj. Celokupan prostor je vrlo impresivan, ali koliko god bio otvoren, vešto krije svoje VIP kutke – restoran u kome gostuje Bon Jovi ili velika crna vrata iznad kojih stoji samo RR. Najzanimljiviji deo je prostor za primopredaju novih vozila, gde svaki kupac ima priliku da dobro pogleda kupljeni automobil, provoza ga unutar zgrade po improvizovanom putu i, ako je zadovoljan, odveze se njime kući. Prava gospoda.

Iz BMW Welt-a mostom prelazite na plato ispred zgrade muzeja koja je vizuelno potpuno drugačija i vrlo lepo pravi prelaz iz novog u stari svet BMW vozila. Njena veličina je skromna, pa me je samim tim i sadržaj u istoj zabrinuo. Šta li ću videti u ovako malom prostoru? Ipak, ostao sam impresioniran, jer te tako lepo provedu kroz celu BMW istoriju da prosto uživaš u putovanju iz prostorije u prostoriju. Oči ti ne teraju noge da brže odeš do sledećeg auta ili sobe, već sve obilaziš lagano, kao da te neko mami mirisom sveže jagnjetine.
BMW je svoj život otpočeo proizvodnjom avionskih motora, ali su sankcije posle Prvog svetskog rata obustavile istu, pa se fabrika iz Minhena okrenula proizvodnji motocikala. Prvi automobil je ugledao svetlost dana četrnaest godina nakon osnivanja fabrike i zvao se Dixi. Ovaj auto je zapravo bio Austin 7 kojeg je BMW proizvodio po licenci. Dolaskom Hitlera na vlast, BMW se ponovo okrenuo ka proizvodnji motora koji su pokretali moći Luftwaffe. Međutim, kraj rata je doveo BMW do ivice propasti, pogotovo automobilsku diviziju. Na sastanku deoničara odlučeno je da se ipak pruži šansa ovom odeljku ne bi li se spasilo šta se spasti može. Ponovo je počela proizvodnja i jednog licenciranog automobila, ovog puta je to bila Iso Isseta koju je pokretao BMW motor razvijen za motocikle. Uspeh ovog modela doneo je preko potrebnu finansijsku injekciju i tako je počela moderna istorija BMW-ovih vozila koju svi dobro znamo.

Tura kroz muzej upravo počinje upoznavanjem posetioca sa ranim godinama marke. Tu možete i videti prvi Dixi model koji je fabrika proizvela. Nastavak obilaska vas dovodi pred stakleni izlog skoro svih motocikala koje je BMW proizveo. Ako nisu svi tu, onda su tu barem svi ključni modeli. Ne razumem se toliko u motore, ali ovaj izlog me je ostavio bez reči.

Prolaskom te sekcije, ispred vas se pruža dugačak most na čijem kraju vas mami Nova klasa, bela 1600-ka, taman toliko skrivena da ne možete da se oduprete želji da vidite ostatak. Ali nisu Nemci mutavi, pa tako taman pre nego što krenete ka njoj, pred vama se ukazuje prostorija sa tehnologijom koju je BMW razvijao godinama za potrebe svog trkačkog odeljenja. Izloženo je mnogo toga, od motora i bolida Formule 1, preko, recimo, razvoja šasije za prethodnu generaciju modela 6, pa sve do prelepih predratnih trkačkih i karoserijskih verzija raznih modela.

U ovom delu muzeja, najatraktivniji su motori iz bolida F1 izloženi u nizu u jednom skrivenom hodniku i hronološki poređani. Pravi mali masturbatorijum svakog „engine-geek“-a. Kasnije sam ustanovio da je ceo muzej tako koncipiran: velike, „javne“ izložbe i male, personalne, samo za tvoju dušu. A taman pošto sam zaboravio model 1600, on se opet pojavio preda mnom i bio sam ubeđen da je ulazak u tu prostoriju sada neminovan. Međutim, pred samim ulazom, sa desne strane su „merdevine“ sačinjene od četiri, za mene najlepša BMW modela za široke narodne mase. Ta prelepa njuška, gde je ona sad nestala, objasnite mi!?

I, napokon, eto mene ispred auta koji me je toliko mamio sve vreme. Kad ono međutim, cela paletna istorija serije 3, počevši od bele, Nove klase, kako je tada BMW nazvao preokret, u trenucima kada je potpuno promenio tok daljeg razvijanja novih modela. Upravo je ovaj model nosilac tog originalnog gena koji je kasnije prenesen na sve ostale modele Nove klase, koja je i danas sa nama. Da nije Nove klase, BMW bi sada, po duhu, bio najsličniji Mercedesu, što je potpuno nezamislivo, zar ne?

Dalje nas put vodi ka maloj sobi sa samo jednim, malim modelom, BMW-om 700. Kupe sa motorom u gepeku, takođe dosta zaslužan za vađenje BMW-a iz krize, nije mi se svideo. Svojim izgledom i tehničkim rešenjima ne razlikuje se od VW automobila. Čak bi mi se možda i svideo sa VW znakom, ovako mi je samo veliko razočarenje.

Nakon toga dolazimo u sobu sa trkačkim motociklima, ali ono što je meni bilo bitnije u tom trenutku je to što sam sa terase ovog prostora prvi put u životu video obrise čuvenog „Betmena“ i jedva sam čekao da nastavimo dalje. Pa to je „Betmen“, čoveče…! Zbog toga sam i došao.

Naravno, koncept muzeja je takav da mi je odmah smirio strasti tako što mi je u narednoj sobi pokazao kako izgleda glineni model nove serije 3. Strašan prizor. Kada prođete već pola muzeja, kada se potpuno utopite u BMW idilu koja vlada celom izložbom, ovaj auto je pravo trežnjenje. Razumem da je potrebno napredovati, ali u kom smeru?

A onda, kao grom iz vedra neba, spuštam se u BMW Treasury, gde me dočekuju tri automobila. Od toga, dva potpuno spektakularna, prelepo izrađena i dizajnirana. Kao iskreni ljubitelj jedne „druge“ marke, bio sam impresioniran i sada BMW gledam drugim očima. Mogu da vas razumem, ali ne i da vam dopustim pobedu. U pitanju su BMW 328 iz 1939. godine i BMW 3.0 CSi iz 1971. Dva nesumnjivo najlepša automobila koja sam video u muzeju. Pri tome, cela atmosfera i činjenica da ljudi iz muzeja smatraju taj prostor svojim trezorom doprinosi da utisak bude još naglašeniji.

Ako to nekome nije dovoljno, put vas dalje navodi na M modele. Dakle, „Betmen“. Mada, sada posle 328, on nije ono zbog čega ću vrištati kao devojčica. Sada mogu racionalnije da pristupim sagledavanju ovog modela. Mogu vam reći samo: jaaaaaaaaaaaoooooooooooo, aaaaaaaaaaaa, vaaaaaaaaaauuuuuuuuuuu!

Ovde ima širih automobila nego autoputeva u Srbiji!

Jeste, stvarno je predobar, svi ti dodaci, proširenja, krila, zakrilca i širina guma. Suludi završetak auspuha i BBS felne. Boja. To je stvarno „Betmen“. A ostala družina? Ma, ‘ajte, molim vas! Dosta za danas. Ovde ima širih automobila nego autoputeva u Srbiji!

Ovaj deo izložbe se završava šlagom na torti. Još jedan masturbatorijum, sa izloženim motorima M divizije. U prostoru sa prigušenim crvenim svetlom stoje izloženi motori, kao na švedskom stolu, a ispred njih, na podu – „dugme“. Kada zgazite na dugme ispred izabranog motora, njega obasja jako belo svetlo, a iz skrivenih zvučnika urlikne motor. Nakoži ti se ježa, dlake u ušima ti se nakostreše. Prelep osećaj. Iza njih su izloženi neki M modeli, između koji i M1, hvaljeni i osporavani prvi model iz M divizije.

Za kraj obilaska ostavljeni su pravi mali dragulji, deserti BMW-ove kuhinje. Ogromna prostorija sa Isetom i 2002tii, a iz nje izlazak u glavni hol muzeja gde su izloženi svi kabrio modeli. Među njima i model 507 kome ni Elvis nije mogao da odoli, pa ga je tako morao imati. Tu je Bondova Z8-ca i Z1 sa onim ludačkim vratima.

6

Put ka izlazu iz muzeja vas navodi pored koncepta Gina iz, sada davne, 2001. godine. Model koji je izrađen metodom šivenja, pošto je napravljen od posebnog platna koje služi kao zamena za standardne karoserijske metale. Ostatak muzeja čini i privremena izložba Rolera koju morate videti svojim očima, jer ja to ne znam kako da objasnim. Nemam toliko plavu krv da bih uspeo da pronađem prave reči.

Nadam se da ovaj obilazak nije bio jedan od onih trejlera za filmove koji vam otkriju sve živo, pa onda i ne morate da gledate film. Dosta toga nije rečeno, dosta toga fotoaparat ne ume da prenese. Taj deo prepuštam u potpunosti vama, i želim da ga doživite na svoj, jedinstven način. Jer, šta znači gledati neki film, ako vam je neko već rekao ko je ubica…

AUTOR // Vukašin Medić
FOTOGRAFIJE // Vukašin Medić

Šta vi mislite? Ostavi komentar 1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1 komentar

  • there’s somethin’ creamy in mu pants… XD

Odabrani članci