bud3 - rekreacija 3a ubr3anu generaciju

Serbian Drift Championship – Cacak

Meda — Tue, 21 May 2013 16:25:57 +0000

Ako se po jutru dan poznaje, onda… Stani, bre! Nemoj opet tako da počinjemo tekst, molim te. Prošli put smo se isto tako ponadali za reli, pa gledaj sad – samo otkazuju trke. Lepo napiši: „Solidan vikend u Čačku, lepa posećenost i zadovoljavajući broj takmičara na otvaranju nove sezone SDC-a.“ Ništa više.Ali, brate, bilo je vrh-ekstra-preterano! Ludnica! Znam, sve je to OK, ali izbaksuziraćeš ih, koji te đavo spopao, šta li ti je? Opusti se malo. Dobro, dobro, pokušaću. Ajde sad lepo, polako, ispočetka, bez novinarskog senzacionalizma, može? Može.Dame i gospodo, nova sezona lova na dim i gubitak trakcije je otvorena, SDC 2013 je zvanično počeo. Izabrana lokacija u Čačku je najbolja do sada, ogroman prostor, odlična podloga i velike brzine. Takođe, bilo je i mesta za veliku publiku, pa je tako skoro 5500 posetilaca prisustvovalo ovom događaju. Impresivno! A ta publika je, bogme, imala šta da vidi. Broj prijavljenih takmičara se zaustavio na 23, dok je broj onih koji su osvojili i prve bodove 17. Nekoliko automobila je, zbog nedovoljne tehničke pripremljenosti i ispravnosti, izdalo svoje vlasnike pre početka zvaničnog dela. Oni su učestvovali u revijalnom delu gde su pošteno dokusurili ono što je od automobila ostalo. Tako je Aci Bajiću otišao motor, Petoševiću je menjač rekao NE!, Đurica ipak nije uspeo da reši sitne kvarove na autu zbog manjka vremena. Čak i polovni delovi iz rodnog mesta šumadijskog „slavuja“ nisu pomogli. (Mrčajevci i Miroslav Ilić, ako neko ne zna.)Tokom kvalifikacija videli smo koliko su se neki popravili, pa nas je tako Sava iznenadio svojim napretkom u odnosu na Horgoš. Zvezda dana je bila Milica, koja je (iako nije uspela da izveze stazu do kraja) odlično vozila, a publika ju je maksimalno podržala. Ostali takmičari su bili standardno dobri i nagovestili uzbudljive twin drift borbe na putu ka finalu. Posle kratke pauze i ne tako sexy car wash-a (cokula na stazi je privukla mnogo više pažnje nego to neko prskanje), usledile su borbe za podijum. Moramo prvo da napomenemo da je zvuk Folerovog BMW-a brutalan. Pravo je uživanje slušati pištanje kompresora i urlike motora. U Top 8 su prošli hrvatski takmičari: Brkljačić, Šorak i Foler, srpski: Savić, Petošević (u pozajmljenom autu) i Fabri, zatim Slovenac Čemas i fenomenalni Grk Charkas.

Grk je pravio dim do neba. Da li je to bilo do guma ili do skill-a, ne znam, ali najviše je palio obuću. Naši takmičari su, nažalost, ubrzo ispali, pa su internacionalne polufinalne parove činili Brkljačić – Charkas i Foler – Čemas. Prvi twin-drift je savršeno objasnio zašto je drift toliko popularan i zašto ga svi volimo. Prave drifterske bravure. Sudijska trojka je bila na mukama, pa na kraju Brkljačić prvi ulazi u finale, a tu mu se pridružuje i Foler. Posle žestoke borbe, Brkljačić pobeđuje i osvaja prvo mesto na prvoj trci SDC-a. Treće mesto zauzima gost iz Grčke.Sjajan dan za sve ljubitelje automobila, a pogotovo drifta. Odlična stvar je što ova scena ozbiljno raste, takmičara je sve više i organizacija je na nivou. Jedva čekamo sledeću trku. Čestitke svim učesnicima, a posebno vozačima koji su se popeli na podijum. Takođe, zahvaljujemo se momcima iz WRRT-a na velikoj pomoći. BRAVO SDC!

Deveti Honda Club Serbia Skup

Vocko — Mon, 20 May 2013 18:47:10 +0000

„Lako je skupiti 150 alfi iz Italije kada samo treba da preplivaju Jadran, kako ja da dovučem honde iz Japana?! Teleportom!?!“ citat dana, od strane jednog iskusnog hondaša. Ako bolje sagledamo sliku, ona ne bi mogla da bude dijametralno suprotnija, pošto Honda klub svake godine uspeva da okupi veliki broj zaljubljenika u ovaj brend svih starosnih doba…
Svi verni hondaši bukvalno su čekali svoj trenutak pod suncem, jer je prošlogodišnji, jesenji skup otkazan zbog vremenskih nepogoda.
Kao i obično, pojavilo se preko 100 hondi svih starosnih doba od najstarijih do najmlađih, od onih koje su u potpunosti fabričke, do onih nama interesantnijih, koje su do sada više puta menjale svoj izgled i performanse u odnosu na ono kako su izašle iz fabrike.

Nije bilo vruće samo na parkingu Ada Huje, već i na samoj stazi, gde se 30 prijavljenih učesnika borilo za najbrže odvezen krug, a najbolji su bili nagrađeni vrednim nagradama.
Nakon završenog oficijalnog dela sa merenjem vremena i dodelom nagrada, usledio je free run za sve prisutne, pa je i tu svašta moglo da se vidi… Sve u svemu, Ada Huju su ponovo osvojili automobili, ovog puta hondaši sa svojim japanskim zujalicama i bučnim izduvima koji su se čuli sve do Zrenjanina. Ko je bio, zna šta nije propustio.

NAVAK Track Day

Vocko — Mon, 20 May 2013 11:51:42 +0000

Sportsko-rekreativno-vojno-civilno-ugostiteljsko-medicinski objekat maksimalne zaštite NAVAK je ponovo otvorio svoja vrata, i to prvi put ove godine, za sve voljne da testiraju svoje vozačke sposobnosti. Nije bilo mnogo vozila, ali je zato bilo neočekivanih gostovanja, i to puta dva.
Pored redovnih korisnika usluga NAVAK track day-a, na spisak su se upisala, ni manje ni više, nego dva KTM X-BOW-a. Prosto neverovatan prizor za zemlju Srbiju. Zatim, tu je bio i jedan E46 M3, DS3 Racing, kog smo vam predstavili početkom godine, nekoliko Mica, ludaci u malom N-u i ostala gospoda.
Svako je, manje-više, vozio za sebe i svojim tempom, osim već pomenutih N-ovaca, koji su imali svoj mali show na stazi.
KTM-ovi su bili interesantan prizor, prelep za slikanje, ali smo stekli utisak da je to moglo mnogo brže i agresivnije da se vozi. Kasnije su nam rekli da je staza bila prilično klizava zbog kiše koja je pre neku noć nanela tanak sloj peska, pa je većina bila „uplašena“ nepredvidivim ponašanjem automobila. Ali ne i mali N.
Da li pojava KTM-ova znači da se neko u Srbiji usredsredio na track day događaje? Da li se naša priča sa prvog ovakvog događaja obistinila? Da li nama u krv ulazi track day kultura? Meseci ispred nas će verovatno biti još zanimljiviji…

AIRCOOLED LOVE – BEOGRAD 2013

Meda — Sun, 19 May 2013 18:00:46 +0000

Vikend pretrpan automobilskim dešavanjima u zemlji počinjemo izveštajem iz samog centra glavnoga nam grada i tradicionalnim skupom vazdušno hlađenih VW modela. Lepo vreme, udarna lokacija i nekoliko zanimljivih automobila bili su dovoljan razlog da slučajni prolaznici potroše dvadeset minuta svog života na posmatranje i uživanje u besmrtnom obliku Bube.Iako je skup bio sadržajno lošiji od prethodnog, videli smo nekoliko vrlo zanimljivih modela, prelepo sređenih, i nekoliko ne tako srećnih prerada na bazi Bube. Te prerade u stilu Duleta Savića mi nikada neće biti jasne. Svaka čast vlasnicima na trudu, ali zar nije bolje imati funkcionalnu Bubu, nego nefunkcionalnu strahotu?Ako zanemarimo tih par diskutabilnih automobila, pažnju mi je prvo privukla gošća iz Rumunije koju nismo videli prošle godine, u dvobojnoj kombinaciji (koja je za mene POBEDA nad svim Bubama), sa poršeovim amblemom na haubi i velikim upitnikom iznad zatvorene haube. Zatim, tu je model iz ’53, sa ovalnim zadnjim prozorom koji je privukao najviše iskusnih vazdušara, koji su ga više puta obilazili i duskutovali o kvalitetu radova. Ostatak najboljeg su činili dva Karmann-a, nekoliko Bus verzija i par rat look izvedbi Bube. Vrlo lep prizor na platou ispred Doma za nezbrinute bogataše.Kakvi god ovi skupovi bili po sadržaju i kvalietu prikazanih automobila, uvek me nateraju da kad dođem kući prelistam oglase, potražim i ja koju Bubu za sebe i sredim je za naredni skup. Srećno na daljim okupljanima, ne dajte se.

Pravi izbor za Picassov potpis

Vocko — Fri, 17 May 2013 12:10:14 +0000

„…Mislim na ovome svetu ŠTO BI NAGLASIO da…“ nisam neki zaljubljenik u Mercedes-Benz. Oduvek sam imao veliko poštovanje prema istom, ali i osećaj da se taj auto ne kupuje barem dok ne spucaš nekih pet decenija u svoju iskustvom napaćenu zadnjicu. Narod smo sklon zapadanju u stereotipe, pa eto izgleda ni ja nisam imun, tako nekako doživljavam „Merdžu“ svih ovih godina. Mada, u poslednje vreme mi se vizuelno više dopada nego BMW (kojem sam ipak od malih nogu nekako bio naklonjen). Audi ću pomenuti čisto da se stereotipi ispoštuju, ali na tome će i ostati. Jer, ovo o čemu bih ja danas prozborio se ingolstadtskih majstora fotokopiranja ama baš uopšte ne tiče.

Kad bi mi neko ponudio da mogu da izaberem jedan Mercedes-Benz za sebe ali da ga stvarno sa ljubavlju posedujem i vozim, a ne da prodajem ili menjam za nešto drugo, moj mozak se automatski fokusira na jednu sliku koju videh davne 1990. u nemačkom časopisu Auto Motor und Sport. Na sve načine sam pokušavao da iskopam negde tu sliku, ali avaj… Na slici su bili crni BMW M3 Evolution II i Mercedes-Benz 190 E 2.5-16 Evolution II, svaki na po samo dva točka pri ulasku u jednu oštru desnu krivinu. Kao što već rekoh, ljubav prema starom bavarskom bubregaru je već postojala, a W201, nama znan pod brojem 190, sa ili bez raznovrsnih sufiksa, je već neku godinu postojao na tržištu, bio miljenik taksista i gastarbajtera, i to bi mu bilo to. Ali ovo je bilo nešto drugo.

(Mala ispravka: uspeo sam na nekom obskurnom brazilskom blogu da nađem fotku iz istog uporednog testa! Doduše, nije naslovna fotka, već je sa druge strane, i slikani su otpozadi kako na isti način na dva točka uklizavaju u, ovog puta, levu krivinu. Neko je vrlo smisleno razdvojio fotku tako da ću morati da napravim prekid u ovom kreativnom naboju dok to ne skarabudžim u Photoshopu, baš me zanima da li će da izaziva isti efekat kod vas kao kod mene pre te 23 godine. I – voilà!)

Preplavljeni smo hiperprodukcijom današnje automobilske industrije i sve češće se dešava da se dizajnerski jezik jedne kompanije lako pomeša sa jezikom neke druge. Posebno bih stavio akcenat na sve manje vidljive razlike vezane za tradiciju i karakteristike pojedinih država. W201 je nesumnjivo Švaba. Pre 31 godinu on je predstavljao i te kakav napredak i moderan pristup jedne, čak malo i uštogljene kompanije, koja se nije lako priklanjala nekim novotarijama i trendovima nametnutim od strane konkurencije. Oni su danas ti koji izmišljaju budalaštine, nažalost. A za ovog dedicu i sami kažu da su preterali kad je u pitanju razvoj, inženjerska dostignuća i mehanička perfekcija. I dan-danas viđamo na ulicama perfektno očuvane komade, svi bi mogli sedmocifrene kilometraže da dostižu, samo da je delova… Stilski gledano, mislim da predstavlja svojevrstan most između stare škole dizajna i ove nove, zaobljenije i fluidnije, koja je započeta manje-više sa uvođenjem klasnog sistema u redove Mercedesovog proizvodnog programa. Posebno mi se sviđaju asimetrični retrovizori, koje je posle nasledio i megauspešni W124.

Paleta motora i menjača je bila očekivana i sastojala se uglavnom iz četvorocilindarskih agregata uz par vrlo zanimljivih izuzetaka (malo znani 2.6-litarski redni šestak kao i još neke pikanterije o kojima će malo kasnije biti više reči). Postojalo je mnoštvo posebnih verzija, ali entuzijasti uglavnom najviše pamte 2.3-16 verziju čiji motor je razvijao i danas aktivni i kultni Cosworth. Prvenstveno su hteli da pariraju Audiju u rally šampionatima, ali kada su shvatili da nemaju mnogo šanse, čelnici Mercedesa su se ipak okrenuli DTM-u. Ubrzo je predstavljena jača verzija, 2.5-16, ali je Mercedes postajao sve manje odlučan da u javnosti priznaje da jedna mala britanska kompanija projektuje i izrađuje motore za sportske verzije automobila.

1984. je organizovana trka šampiona na novoj deonici Nurburgringa, gde su učesnici (trenutni tadašnji kao i bivši vozači Formule 1) vozili posebno pripremljene 190 E 2.3-16. U trci je pobedio neki nepoznati klinac, Ayrton Senna.

Kad je BMW izbacio M3 Sport Evolution, u Mercedesu nisu dugo čekali tako da je predstavljen 2.5-16 Evolution, sa naglašenim aerodinamičkim i mehaničkim poboljšanjima. Nudio se i AMGov power pack sa još 30 konjskih snaga više.

BMW izbaci M3 Sport Evolution II, odmah za njima i Mercedes. Ovo je najjača varijanta koja je ikad postojala sa svojih 235 konja i maksimalnom brzinom elektronski limitiranom na 250 km/h. Za današnje standarde to i nije nešto specijalno, ali meni to ni nije toliko bitno. Tu je enormno zadnje krilo i celokupan bodykit specijalno redizajniran da obezbedi bolje performanse (priča se da je BMW izjavio kako će oni da sagrade potpuno nov vazdušni tunel ako se utvrdi da to krilo ičemu služi). I jedne i druge Evolucije je napravljeno samo po 502 komada da bi se poštovala pravila homologacije za DTM. Svi su crni, osim poslednja dva, koja su srebrna. Ja tu ništa ne bih dirao.

I tako dođosmo do nekakvog kraja gde valja izvući kakav zaključak. Činjenično stanje je da se samo lud ili slep čovek neće oduševiti ovakvim automobilom, makar i mrzeo Mercedes-Benz iz dna duše. Dakle, dragi moji Mercedesomrzci, nadam se da sam vam pomogao da bar malo manje mrzite, a možda i da vidite i naučite nešto novo. Ako ne, šta da vam radim, gledaćete ga neretko iz ove perspektive još mnogo, mnogo decenija, ako ne i vekova.

Autor: Matija Dagović

Connoisseur

Car racing hill climbs and circuit, 1970s, Yugoslavia

Vocko — Fri, 17 May 2013 08:31:01 +0000

Jedan odličan video o tome kako su izgledale brdske i kružne trke na teritoriji ex-YU u 70im godinama. Obavezno pogledajte i šerujte!

Wörthersee 2013 – Reifnitz

Vocko — Thu, 16 May 2013 10:34:27 +0000

Reifnitz je mali grad na samom jezeru Wörthersee u kome je sve počelo davne 1982, i mesto u kome se i danas održava zvanični GTI Treffen. Na žalost, za vreme zvaničnog skupa, osim štandova VW-a, AUDI-a, SEAT-a, KW-a i BBS-a bude vrlo malo toga što bi nas zanimalo. Prevelik broj ljudi, a mali broj automobila koji su sređeni po našem ukusu. Najbolji automobili odlaze pred zvanični skup.
U Reifnitz-u postoji dosta lepih dvorišta, međutim, jedno je posebno poznato. U centru grada, na svega nekoliko metara od glavne ulice, nalazi se veliko dvorište sa porodičnom kućom i par pomoćnih objekata, poznato po starijoj gospođi koja rentira dvorište za parking u vreme skupa, pa ni ne čudi njegov naziv „Kod babe“.
Upravo kod babe je ove godine održan skup jednog od najkvalitetnijih i najelitnijih klubova, austrijske Low Familie. Mali broj odabranih automobila brzo je napunio dvorište, svi „veliki igrači“ su bili tu: Players, Rotiform, FLGN TLT, Striplot, CGIDF, K Custom i naravno, Low Familia. Svi automobili su naravno bili vrhunski, ali nismo bili oduševljeni kao prethodnih godina, pa smo odlučili da prošetamo gradom.
Trotoari duž dve glavne ulice već su bili puni automobila iz časopisa. Odmah smo naleteli na dve Karmann Ghie koje smo viđali u prolazu ali nikad izbliza, obe su fenomenalne.
Ove godine imali smo osećaj da su ovde svi audiji RS4 ikada proizvedeni, bilo ih je neralno mnogo i svi su bili brutalni. Manji, ali i dalje jako brutalan crveni RS3 nas je potpuno oduševio, možemo reći jedan od najboljih automobila ove sezone.
Bilo da vam se sviđa ili ne, A7 na Messer Turbo-Fan točkovima je bio hit ove godine; mi nismo bili oduševljeni, točak mnogo bolje izgleda na slikama.
Naredne večeri momci iz CGIDF (Club Golf IDF) organizovali su roštiljijadu u kampu. Osim nas i Francuza tu su bili i Belgijanci, Holanđani i Englezi. Pored ljutih debelih austrijskih safalada koje su se vrtele na roštilju, skupilo se i dosta kvalitetnih automobila, a posebno nas je iznenadio novi Golf 7 na air ride-u, kao i novi Audi RS4.
Slike i tekst ne mogu dočarati ni 50 % celokupnog događaja, tako da, odvojite nekoliko dana sledeće godine, spakujte kofere, pripremite jednu tablu leksilijuma za smirenje i pravac na Wörthersee.

Autor: Kusse Kru

Dečko koji je rekao NE

Vocko — Wed, 15 May 2013 10:52:44 +0000

Šta je to budž? Šta predstavlja budž? Mi smo od te reči napravili jedan zanimljiv projekat koji funkcioniše već neko vreme i vrlo smo zadovoljni i ponosni na postignuto. A sama reč budž obuhvata mnogo toga, svako nešto budži: hol šraf koji umesto žabice drži plastiku je svojevrstan budž. Pa ovo je đunta sa sitnim nutom, ne može… Kako ne može, rekli su mi da može da se nabudži…?
Tako dolazimo do mog problema koji imam sa kolegom. Ja tvrdim da su projekti poput ovog juga koji vam predstavljamo danas esencija našeg rada i delovanja na ovim prostorima. Ovo je još jedan jugo koji ima sjajnu priču iza sebe, u koji je uloženo mnogo mozganja, znoja i rada i on kao takav predstavlja ono što ja mnogo volim da vidim. Kolega ne deli to mišljenje sa mnom, barem ne u potpunosti.
Svaki od jugića predstavljenih na našem sajtu krenuo je od nule, od gole šasije, i iscedio je poslednju paru iz džepa vlasnika. Da se razumemo, nema automobila na ovom sajtu koji me/nas nije oduševio, koji nije namučio svog vlasnika i isto tako mu izbio poslednji dinar koji je namenio cigi kad mu opere šoferku… (A kao dozvolio bi mu da je pipne.)

Ali jugo je ipak naš i sve što mi na Balkanu radimo na njemu je potpuno jedinstveno za ceo svet. Ne možemo se ugledati na nekoga, pa onda pokušati da uradimo nešto slično. Jugo je kombinacija svih stilova, svih mogućih vrsta prepravki i zato je toliko zanimljivo posmatrati i arhivirati rad ovih mladih ljudi. Kolega, da li me sada bolje razumeš?

Dečko koji je rekao ne BMW-u (i to IS-u) i prodao ga, da bi ostvario ideju koju ima za juga zaslužuje poštovanje. Beskompromisan projekat koji je, kao i svaki auto, u večitim prepravkama i večnom stanju budža. Krenimo od gole školjke, rođene 1991. godine, koja je ojačana, cela prevarena. A to sve je dodatno ojačao i rol bar, kasnije ofarban u crveno. Oslanjanje su delom radili naši drugari, specijalisti iz Bobo radionice, a delom vlasnik, pa tako auto leži na putu. Motor je 1,4 iz Floride sa 34/34 DMTR dvogrlim karburatorom.
Felne, zanima li vas koje su? Doskoro ni sam vlasnik nije znao šta ima ispred sebe. Iskopane su negde u Srbiji (živeo Balkan i sve njegove automobilske tajne!) i pronašle su njega kao novog srećnog vlasnika. Ovo su trodelne Allegrini felne u dimenziji 13×8, do takvog su podatka momci došli. Izuzetno zanimljiva felna i, po svemu sudeći, vrlo redak primerak u svetu. Felna obavijena velom tajne.
Imao sam priliku da malo i provozam ovaj auto, a on mi je razvukao kez od uha do uha. Upravo je onakav kakvog sam ga zamišljao: sirov, bučan, neudoban i kao takav, meni je savršen. Da li sam u pravu ili samo lupam po ovoj tastaturi – ne znam, ali mislim da bi se većina vas u dubini nekog tamo organa u svom telu složila sa mnom i sa mojim rečima.

Wörthersee 2013 – Faaker See

Vocko — Tue, 14 May 2013 09:30:51 +0000

Nakon vožnje kroz predele koji neverovatno podsećaju na reklame za Milka čokoladu stižemo na još jedno poznato mesto, malo jezero sa velikim parkingom i čuvenom Turbo krivinom – Faaker See.
Kao i uvek, parking je pun, a prvo nailazimo na tri nemačka mk3 golfa. Iako su automobili sjajni, kompletan look sa uvučenim točkovima i preteranim spuštanjem pozadi otišao je malo predaleko.
U prvom redu na Faaker See-u je i Scirocco Mk1 firme koja se bavi točkovima, mcp1.de, na kontra montiranim BBS RS 17, koji definitivno ulazi u top 10 ove godine. Kad smo kod top automobila, zeleni Mk3 kabrio iz Club Golf Île-de-France jedna je od dve najbolje trojke koje smo imali prilike da vidimo.
Na sredini parkinga „zi germans” koriste vrlo kul T2 kombi kao štand za prodaju Sourkrauts majica. Pomalo zabačeni u zadnjim redovima dočekali su nas Englezi sa tri jako ozbiljna auta: Mk2, jetta i Mk1 koji, naročito tako parkirani zajedno, izgledaju nerealno.
Kako sunce zalazi, tako se i pažnja preusmerava sa parkinga na ulicu poznatu kao Turbo krivina. Samo što smo namestili stolice u prvi red, ovo mesto je opravdalo svoj nadimak – pored nas je progrmela Bar-tek AWD dvojka VR turbo i ostavila nas u potpunoj neverici. Nažalost, kako to obično biva, zabavu su ubrzo priveli kraju gospoda Polizei.
Već je bilo kasno, a ujutru je trebalo poraniti u Reifnitz, na jedan od kultnih skupova – Low familia, ove godine u dvorištu kod „babe“.

Autor: Kusse Kru

Alfa Romeo in Primavera 2013

Vocko — Mon, 13 May 2013 12:21:18 +0000

Che bella pločice, che bella kada, che bella clima primaverile. Ragazzi di Alfa Romeo nisu imali sreće. Ovo proleće ih je dočekalo onako kako se samo poželeti može. Kiša, jos malo kiše, a kao dodatak meniju bila je… kiša. La merda grande! Ali ragazzo ne mari za vreme, frizura je perfetto, kola perfetto, organizacija perfetto. Mislili ste da su Alfisti alergični na kišu? Greška…
Na ovogodišnjem ARCS (Alfa Romeo Club Serbia) skupu, uprkos gorepomenutoj kiši, nije nedostajalo ni automobila, ni ljudi, ni dobrog raspoloženja, iako smo svi zajedno bili u potpunosti mokri. Frizura i dalje molto bene.
Kako tradizione nalaže, odziv je bio veliki, jer su ljubitelji ovog brenda veoma specifični (pedikir i manikir na nivou), pa ih tako ništa neće sprečiti da pokažu svoje zelene, bele i crvene boje. Pravi Tricolori. Ukupno 155 Alfi je prodefilovalo kartodromom Ada Huja, od sektašica (AR 75), preko 147 i 156-ica u svim bojama i dezenima, do modela iz poslednjih generacija…

A jednoj među njima je prethodne noći završena transplatacija V6 srca, pa je došla da se hvali kako može da ide i po boku…
…čemu je naravno pomogla klizava staza, koju ni nekih 40-ak Alfi do kraja dana nije uspelo u potpunosti da osuši.
Più veloce su bili oni koju su uspeli da obuzdaju cuore sportivo na pravcu i krivinama, i hladne glave pređu celu dužinu poligona.
Celoj fešti vožnje na stazi prethodilo je glasanje za la più bella Alfu sa najlepšim zvukom, a za koje je bio zadužen jednočlani žiri sastavljen od nepristrasnih predstavnika kluba. Pomoć im je pružalo čudo moderne tehnologije za merenje decibela – smartfon, koji je u presudnom trenutku, pri određivanju pobednika, pokazivao ujednačene rezultate među finalistima…
…pa je prisutna publika svojim glasnim navijanjem odredila pobednika takmičenja.
Bella atmosfera i druženje, uz veliki broj automobila i posetilaca, obeležile su još jedan tradicionalni Alfa Romeo skup, a nadamo se da će na sledećem ponovo uspeti da podignu lestvicu po broju prisutnih Alfi, bilo po lošem ili lepom vremenu. Arrivederci ragazzi, vidimo se i sledeće godine!
P.S. Dobili smo insajdersku informaciju da je momak sa ove fotografije isključen iz kluba zbog rađenja prevremenog servisa pred kamerama.

Kuda za vikend?

Vocko — Mon, 13 May 2013 10:34:56 +0000

Wörthersee 2013 – Mischkulnig

Vocko — Sat, 11 May 2013 13:53:33 +0000

Evo nas opet! Wörthersee je tokom skoro cele godine mirno, idilično jezero u austrijskim Alpima okruženo mondenskim turističkim gradićima na vodi, međutim, svakog proleća mir i tišinu prekidaju zvuci urlanja VR turba, šaltanja DSGa i old school atsmosferaca u punom gasu.
U ovom periodu, na ulicama oko jezera sasvim je normalna pojava da dve plavuše u RS4 lansiraju pun gas sa pumpe u Veldenu i da se AWD Turbo dvojka na metanol oduzima kroz krivinu na Faaker see-u. Mislim da ne moram da naglasim da je ovo period koji mi ne propuštamo.
Jako je teško opisati ovaj skup jer, ni posle nekoliko uzastupnih godina posećivanja, ni meni prvog dana nije sasvim jasno šta se dešava. Apsolutno svi automobili koje gledamo na forumima, blogovima i u časopisima su tu, a stajati pored auta čiju temu pratiš cele zime je jako kul osećaj.
Početak i kraj svake priče o Wörthersee-u je Mischkulnig pumpa u Veldenu; svake godine kada stignemo na See prva stanica je obavezno pumpa. Hladan red bull i opšta neverica su obično sve čega se sećamo od prvog dana. Pošto smo se oporavili od početnog šoka, počeli smo da primećujemo šta je in ove sezone, pored evergreen kultnih točkova i nerealnih visina obavezne su ogromne kočnice – na golfovima sa RS-ova, na RS-ovima sa lamba, porsche-a i sl.
Parking iza pumpe je, kao i uvek, priča za sebe – ogroman prostor prepun bolesnih kola. Ove godine najviše nas je oduševila poznata old school nemačka ekipa Saugergroup, savršeni automobili u svakom pogledu i karakteristični atmosferci na trubice sa nerealnim konjažama. Veliku pažnju je privukao i sve popularniji Rotiform, neko ih voli neko ne, ali svi su oduševljeno zevali u mint zeleni 964 Porsche sklopljen u već čuvenoj Milestone 71 garaži specijalno za Wörthersee.
Posle par hladnih pića, šetnje po punom parkingu i bleje kod točilica, vreme je da se krene dalje, kroz šumu i livade po putu išaranom sprejevima koji jako liči na Ring do kultne krivine na Faaker See-u, ali o tome sledeći put.

Autor: Kusse Kru

Design Area – Igor Tokic

Meda — Thu, 09 May 2013 07:53:57 +0000

Ako nas redovno pratite, verovatno se sećate naše priče o mladom dizajneru iz Smedereva koji slobodno vreme provodi ispred kompjutera krojeći svoje omiljene automobile po svom ukusu i nahođenju. Tom prilikom smo pozvali sve vas koji imate sličan hobi da nam se javite i pošaljete svoje radove.Zbog plana i programa koji se trudimo da ispoštujemo nismo stigli ranije da vam pokažemo radove Igora Tokića iz Beograda koji nam je poslao svoje viđenje raznih modela. Kao učenik dizajnerske škole dobro poznaje materiju i očigledno odlično barata Google Sketch up-om, a i ne otkriva sve čarolije svog zanata. Maštanje o boljim, bržim i lepšim automobilima rezultiralo je ovim hobijem, pa tako jednog dana, posle završenih studija, hobi možda postane zanimanje i ovaj mladi talenat svoje ideje sprovede u nešto opipljivo. Čudni su putevi dizajnerski… Svi vi ostali koji imate slične ideje i projekte, a želite da ih podelite sa nama i našom publikom, slobodno kontaktirajte s nama preko FB ili na mail kontakt[at] bud3 [tacka] net