May
14

Heritage – Honda NSX

Glorifikacija prošlih vremena je bolest, čak i postoji izraz za to – juvenoia. Ta paranoja da nas vreme gazi, da je sve bilo bolje i da idemo u nesumnjivu propast… Kuku, šta će biti sa mnom, sve je sranje. Toliko je sranje da ti sada sediš kod kuće, slušaš kasetu – kompilacija hitova za rođendan, na EI Niš COLOR ti ide omiljena emisija sa 3K i razmišljaš hoće li upaliti ono sranje od auta ispred ulaza – padala je kiša, možda je povukao vlagu…

Nešto ne vidim da današnji školovani muzičari žele da se vrate u vreme Verdija i da vrše nužde u kofu dok im žena umire od tifusa i kolere. Bez obzira na to, oni obožavaju da slušaju vanvremenske klasične numere ovog kompozitora. Slično je i sa automobilima. Za sve postoji vreme i mesto. Klasici su tu da se poštuju, ne da se glorifikuju. Mora da postoji napredak, a on se ne postiže samo jednim proizvodom.

Devedesete godine su nam donele, između ostalih, tri vrlo bitna modela koja ja uvek zamišljam isključivo u crvenoj boji: BMW E30 M3, Mazda MX5 i Honda NSX. Ova tri automobila su nam pokazala da je dobra šasija ključ koji otvara vrata zabave. Snaga je sekundarna stvar. Ovi automobili su danas apsolutni klasici i svaki od njih može da ispriča svoju priču.

Kasnih osamdesetih Honda je, činilo se, uspela da svakoj osobi na planeti uvali po neki svoj automobil. Bio to Civic, Accord ili Prelude, Honda je nizala uspeh za uspehom. Takav uspeh sa sobom donosi i izuzetan priliv novca, koji, valja se, treba negde uložiti kako bi pokazao: “Koji sam ja sebi KRALJ!”. Japancima ne bude teško i odluče se da naprave automobil koji im uopšte nije bio potreban samo da bi pokazali kako oni mogu i to. Zvanična priča da je NSX bio usmeren protiv Ferarija nikada nije bila potvrđena, ali mnogo lepo zvuči, pogotovo kada se uzme u obzir da je Honda tada bila proizvođač automobila za masovnu upotrebu. Odvažan potez.

Projekat je krenuo od dizajna koji potpisuje Pininfarina. Iza koncepta HP-X (Honda Pininfarina Experimental) se krio sportski automobil sa motorom u sredini od dve litre zapremine u V6 rasporedu cilindara. Uprava Honde je onda shvatila da baš ima love i još veća muda, pa je naložila razvojnom odeljenju da automobil mora biti podjednako brz kao konkurencija iz Evrope. HP-X odlazi u kantu i stiže NSX (New Sportscar eXperimental). Da, ime je realno potpuno debilno i bolje da vam ovo nisam ni ispričao.

Dizajn NSX-a ima vrlo specifičnu priču. Inspiraciju su pronašli u avionu F16, a najviše u njegovom kokpitu koji je pružao pun vidokrug pilotu. Cilj je bio da se kabina pomeri što više napred kako bi joj dali mesta da diše, čime bi postigli da bude izuzetno pregledna i svetla. Tadašnje kabine supercar-ova su bile kotlarnice predratnih stambenih zgrada i nisu bile nimalo prijatne za boravak. Kada pogledate profil NSX-a vidi se da tu ima mesta da kabina ide nazad, kao da je zadnji deo predugačak…

Akcentovanje na kabinskom prostoru je definisalo izgled ostatka auta. Dugačak zadnji deo doprineo je odličnim aerodinamičkim karakteristikama i stabilnosti pri većim brzinama. Zadnja svetla integrisana u spojler su možda i najlepši deo automobila. Široka guzica sa po jednim izduvom na svakoj strani… Mmmmm, lutka. Automobil koji vam predstavljamo je, jasno vam je, pretrpeo izmene na tom planu, ali o tome malo kasnije. Prednji deo NSX-a je kratak, nizak i jednostavnog dizajna. Ovaj izgled “nosa” našao se gotovo na svakom automobilu iz tog perioda koji je želeo da pokaže kako je baš on rasni sportista. Pop-up farovi kao vrhunac simbolike devedesetih su tu. U kasnijem redizajnu model NSX dobio je klasičnije farove koji su bili baš nakaradni.

Da bi automobil postao “game-changer” i budući klasik nije dovoljno samo da bude lep, već da bude kompletan proizvod koji je na svakom polju izuzetan. Honda je to znala i iskoristila je sve svoje kapacitete. Telo NSX-a je aluminijumski “semi-monocoque” (jedan od prvih automobila za masovnu proizvodnju koji su tako konstruisani). Ušteda u odnosu na klasičan čelik je bila preko 200kg, a upotreba raznih legura aluminijuma u izradi delova vešanja donela je još ušteda, ali najbitnije, učinla je NSX vrlo poslušnim na volanu i nije bilo nervoznih “ritanja” automobila.

Za vreme rada na ovom projektu, Honda je bila dominantna u Formuli 1. Iako nije imala svoj bolid, motori koje je isporučivala Vilijamsu i Meklarenu su bili karta za sigurno mesto na podijumu. Samim tim, nije izostalo implementiranje iskustva iz F1 u razvoj NSX. Šasiju su testirali i štelovali Satoru Nakadžima, kao i legenda našeg dela univerzuma Ajrton Sena. Svi znate čuveni klip gde on opušteno u brodaricama lomi automobil kao da je na odmoru. Vrhunac automobilskog šmekerizma. I input koji je on dao značajno je unapredilo vešanje NSX-a. Njegovo testiranje nije bilo fore radi, kao Fetel i Infiniti, već ozbiljna priča i saradnja.

Agregat je, kao i sve ostalo, posebna priča. C30A V6 motor radne zapremine 3000 “kubika” i snage od 270ks. Klipnjače su izrađene od titanijuma kako bi obezbedile dugotrajnost motora koji se linearno vrteo do 8000 obrtaja u minuti. Takođe, rad ventila je kontrolisao VTEC sistem, pre nego što je postao sinonim za “VTEC just kicked in, YO!”. Izuzetno glatko i radosno vrtenje do blokade. Menjač sa pet stepeni prenosa, bez nekih mega usranih komplikacija.

Honda NSX na našim stranicama je vlasništvo Sandra Smokvića i jedan je od dragulja balkanskog automobilskog blaga. NSX je vrlo zahvalan automobil kada su izmene ličnog opisa u pitanju i mogu biti vrlo efektne. Ono što ovaj primerak razlikuje od fabričkog su GT3 branici, krila i pragovi. Zadnji spoljer, koji smo pominjali, zamenjen je Taitec karbonskim krilom izuzetnog izgleda i veličine. KW V3 “gewinde” su tu da premoste generacijski jaz tehnologije vešanja. Motor je dobio “sitnije” izmene kao što su Taitec izduv, KN usis, Exidy lakši zamajac i sve to ispraćeno je reprogramom elektronike.

Felne na NSX-u su bile baš male i, iako je sam automobil fabrički izuzetno nizak, sve je zjapilo, kao otvorena usta nilskog konja. Vlasnik je to rešio Varsstoen felnama i starim trikom, korišćenjem za broj manjih felni napred. Dimenzije su 18×8.5 i 19×10.5, gde se pozadi nalazi guma širine 275 – opet sam se naježio kad sam pogledao fotku ove sočne zadnjice… Honda je koristila NSX za trke, od 24h Le Mana do japanskog GT šampionata. Shodno takvoj istoriji, apsolutno mi ne smeta da NSX svaki dan izgleda kao da je spreman za stazu. Naš primerak je brutalan i batalite se priče o fabričkom izgledu.

Dolaskom hibridnog naslednika, pažnja automobilskog sveta je ponovo usmerena na originalni NSX. Knjige hvalospeva se mogu napisati o njemu, međutim, Honda je napravila jednu veliku grešku sa ovim modelom. Predugo ga je prodavala. Konkureti su svoje modele (RX-7, Supra) povukli na vreme, dok je Honda nastavila da nudi svoj dragulj. Da bi na kraju, 2005. godine, kada ga je vreme pregazilo, prodali dva primerka i ugasili proizvodnju. Neslavno je izgubio sjaj. To je isto kao i kad je Playboy imao Suzanu Mančić na naslovnici… Užas. NSX je najbolji automobil svoje generacije i zaslužuje svu našu pažnju, samo bez preterivanja, ubićete ga.
 

Autor: Vukašin Medić

Fotografije: Đorđe Bošković

Dodatne fotografije

 


 

 


Facebook Komentari

Comments

Trenutno nema komentara. Budite prvi!

Ostavite komentar

Budi u toku

  • Facebook
  • Twitter
  • Flickr
  • YouTube
  • RSS

Pretraga

Partneri

Popularno

Negde na brdovitom...

Kao što smo vam već najavili, priča o ...

Za ime Bloga...

Pre neki dan sam skoknuo do pijace da ...

Odžačari – Seat...

Škk dizel? Znam, simbol poljoprivrednih mašina, toplih stanova, ...

Saab il’ nikad

Svi već par godina čitate o propasti SAAB-a, ...

Za ime Bloga...

Godina iza nas i godine ispred nas. Kilo ...

Facebook updates

Twitter updates