Jun
18

Talk the Talk – Zoran Kastratović

kastratovic_bud3_naslovna_20U drugom delu našeg razgovora sa Zoranom Kastratovićem saznaćete više o 24-godišnjoj takmičarskoj karijeri beogradskog automobiliste, njegovim ostvarenim i dosad neostvarenim vozačkim ambicijama i pročitaćete njegovo mišljenje o razlikama u trkanju u domaćem šampionatu i na pravim evropskim autodromima.

 
Imaš šest nacionalnih titula i zlatnu kacigu. Provedi nas kroz svoju karijeru.
Počeo sam 1991, vozio sam četiri godine „juga“ u nacionalnoj klasi i bio sam vicešampion. Od 1995. do 1999. vozio sam BMW M3 grupe N i s njim sam više puta bio šampion. To je auto zadnje vuče, koji je meni ležao, s njim sam uzeo zlatnu kacigu, vozio sam sve što je moglo da se vozi, i krug i brdo. 

Onda su moji apetiti malo porasli. Već tada sam hteo da pređem u superturing, koji se u Srbiji pojavio 1996, ali nisam uspeo da zatvorim konstrukciju i utešna nagrada bila je superprodukcija – ponovo BMW. Mislim da sam s njim bio vicešampion.
 
Kada sam 2004. konačno ušao u superturing definitivno sam se zarazio pravim, rasnim trkačkim automobilom. Naravno – BMW, zadnja vuča. Imao sam podijume s njim, bilo je uživanje voziti ga, jedini je peh bio što je bio totalno nekonkurentan za titule. Evolucijski je bio 1994, a kolege su tad već vozile novije evolucije. Sledeći auto je bila „laguna“ 2007. Tu sam isto imao par podijuma, ali nisam je poznavao dovoljno i koncepcijski nije bila za ovde. Onda sam prešao na „klija“, kojeg vozim od 2011. godine.

kastratovic_bud3_naslovna_21A kako si počeo?
Kao klinac bio sam motorista, a nekim sam sportom morao da se bavim. U tom trenutku mi stvarno nismo imali bezbedne staze i odluka je bila da prvo probam s automobilima, ušao sam u to i zavoleo.

 
Automobili su mi dali slobodu da uvek mogu sam da nešto pravim i delimično konstruišem, počev od „juga“ nadalje. Od 1995. godine sve svoje automobile održavam potpuno sam – revizije motora i ostalih sklopova uvek su bile moje zaduženje. Uvek sam se trudio da znam šta koji sklop radi, kako radi, da bude uvek u potpunosti održavan kako treba i da ga učinim još bržim, ako se može. To mi je uvek bio izazov. 

Neke moje kolege su još devedesetih godina bile u situaciji da natovare auto na prikolicu i pošalju ga kod Špisa u Nemačku. Nisam imao sreću da radim tako i uvek sam bio prisiljen da budem sam sebi svoj tjuner. I uspevalo mi je. Kasnije sam čak i nekim kolegama pomagao u reparacijama motora, menjača i ostalih stvari, pre svega iz ljubavi, a i iz želje da uvek saznam nešto novo.
 
Ja sam radio reparaciju motora prve superturing „honde“ u Srbiji. Na taj način ti zapravo kradeš zanat, imaš hrabrosti da uđeš u to, a dovoljno znanja da ne pokvariš, nego da napraviš isto, ili eventualno malo bolje. Stalno učim, nisam od onih koji sve znaju. Hoću da poslušam i kolegu kao vozača, naravno i kao inženjera ili konstruktora.

kastratovic_bud3_naslovna_8Nije mi strana ni elektronika. Ja sam u poslednje dve godine najviše muke na svom autu imao baš oko elektronike. Superturing automobili voze elektronike na nivou ’99, to su sistemi koji fenomenalno rade u nekim starim „vindouzima 98“, ali je to ove 2015. kameno doba. Hteo sam da idem napred, zato sam prešao na Mareli novije generacije i ceo hardver i softver sam prebacio na nov sistem. Mislio sam da ću to lako da prekonfigurišem, ali tu sam izgubio poslednje dve godine. 

Sada imam apsolutno sve telemetrijske podatke, koji mi puno pomažu u analizi posle trke i uvek mi daju mogućnost da se usavršavam, jer analizira se bukvalno svaki krug, naročito onaj najbrži, i traže se još te čudesne desetinke koje uvek fale.
 
Konstruktorski napreduješ uz „klija“, a vozački?
Konkurencija je najbitnija. Ako konkurencija juri, moraš i ti. Prošle godine sam nastupao na par CEZ trka, ali ove godine je tu i Vesnić, koji mi je bio apsolutni konkurent i pre nego što je prešao u ETCC. Drago mi je što se vratio u CEZ, imaćemo opet lepo trkanje, kao u domaćem šampionatu, samo sada na pravim stazama. 



kastratovic_bud3_naslovna_23To mi je još veći izazov da se još ozbiljnije pripremim, jer nepripremljen ne mogu da se trkam s njim. Moram uvek da imam nove gume i top auto. U Mađarskoj sam nažalost imao tehničke probleme sa alternatorom, zato je neki uspeh izostao, ali tempo je bio fenomenalan. Vozili smo 1:57 celu trku, i to u završnim krugovima, što je fenomenalno za ove automobile. Fabrički vozači su u superturing automobilima na toj stazi vozili ta vremena, a mi smo bili čak i brži, jer smo malo lakši.
 
Koje gume voziš?
Danlop. Ove godine Danlop iz neobjašnjivih razloga premešta fabriku u Nemačku i biće malo problema, ali smo uspeli da kod raznoraznih dobavljača rezervišemo kontingent guma i sad je stvar u tome da dobijemo sponzorsku podršku da bismo mogli da izvezemo što više trka. Gume su krucijalna stvar. Sve drugo možemo na mišiće i entuzijazam, ali ne i gume. Dve CEZ trke voze se za vikend i tu bez 8–12 guma ne možeš da daš maksimum.

kastratovic_bud3_naslovna_7Razumem motivaciju da se trkaš po Evropi, ali šta te motiviše za vožnje po Srbiji?
Ja i dalje imam motivaciju. Meni je krivo što dosta dobrih vozača ne vozi jer nemaju aranžmane. Povukli su se, a ja bih voleo da naš domaći šampionat bude još jači. Najjača klasa je perjanica svega, malo je konkurenata u njoj i u ovom trenutku mi imamo jaču međunarodnu scenu nego domaću, što je možda paradoks.
 
Nije li to ipak logično? Prave staze, ozbiljne trke, normalni uslovi, a budžet nije astronomski.
Slažem se. Ali, i jedno i drugo zajedno, domaće i inostrano – to je džekpot, pun paket, i to svi želimo. Ja bih voleo da moje kolege koje voze međunarodnu scenu dođu makar revijalno na Ušće, da publika u Srbiji vidi šta vozimo u inostranstvu i da to bude razlog više da ljudi u junu dođu u Slovačku da nas gledaju i bodre, kao reprezentaciju ili pojedinačno, svejedno. Lepo je videti srpske vozače na pravim stazama.
 
Izlazak u Evropu pruža posebno ispunjenje?
Apsolutno. Ja sam imao priliku da vozim na Ušću u srećno vreme, kada je dolazilo po 30.000–40.000 gledalaca, i mislim da se ta era nikada neće vratiti. Fenomenalan je i nezaboravan osećaj pobediti na Ušću, na domaćem terenu, pred toliko ljudi. A potpuno je druga priča doći na Hungaroring, Red bul ring ili Slovakija ring, gde osetiš da konačno „igraš fudbal na terenu“, a ne ispred zgrade. To je ta razlika.

kastratovic_bud3_naslovna_25Koliko bi značilo da Srbija ima jednu namenski izgrađenu trkačku stazu?
To definitivno fali ovoj zemlji. Izgradnjom jednog pravog automotodroma konačno bismo privukli tu Centralnoevropsku zonu, možda i Evropski kup, a možda čak i WTCC i verovatno još neke druge serije. Auto-sport u Srbiji bi procvetao i krenuo uzlaznom putanjom. Dok ne dođemo do situacije da imamo jedan pravi autodrom, bojim se da ne idemo dobrim putem.
 
Ako bi sanjario, da možeš da biraš, koji auto i koje prvenstvo bi vozio?
DTM, naravno. Još pre 20 godina bila mi je želja da vozim superturing i to sam ostvario. Pa mi je bila želja da vozim superturing na pravoj stazi – i to sam ostvario. Neostvarena, još klinačka želja mi je da vozim DTM, makar amaterski, makar u nekom revijalnom šampionatu, makar na testu. Zadovoljio bih se i nekom starijom evolucijom i specifikacijom auta iz 2006. ili 2007. godine. (smeh)
 
Seat Leon Evrokup kakav je danas?
Fenomenalna priča, najlakša i najjeftinija ulaznica za dalje, mada mislim da je više namenjen mladim talentima koji treba da se probiju. Iako sam već u godinama, voleo bih da vozim Seat leon Evrokup ili ETCC.

 
Čini li ti se da je svako sa „seat leon kup rejserom“ rešio pitanje svojih nastupa?
Apsolutno. Tu su Evrokup, ETCC, TCR, pa i domaći šampionat, u otvorenoj klasi. „Seat“ je jako interesantan, nije toliko zahtevan u održavanju kao što je moj auto, motori su mnogo izdržljiviji. Dobra priča, naročito za sponzora kome su interesantni i evropski i nastupi u domaćem šampionatu, gde može da bude dominantan.

kastratovic_bud3_naslovna_26

Ja dobre ponude nikad ne odbijam, kad god je bila prilika sedao sam i u slabiju klasu, vozio sam revijalno i KTM, ne bežim ni od čega. Meni je drago da vozim, nemam komplekse da moram da budem prvi. Voljan sam da i svoje vozačko i inženjersko znanje i iskustvo podelim s nekim, pa da u timskoj varijanti možda zajednički napravimo da to bude još i brže.
 
Koje kolege najviše ceniš iz domaćeg šampionata, a koje trkače najviše poštuješ sa međunarodne scene?
S ovog područja najviše cenim Paju Komnenovića. Vozio je sve što je moglo da se vozi i jako dugo je ostao u trkama. Puno zna o automobilima i to je znao da prenese i svom timu, što čini kompletnog vozača za jake šampionate.
kastratovic_bud3_naslovna_27
Cenim međunarodne nastupe Dušana Borkovića, iako ne mislim da je najbolji vozač svih vremena, kako ga sada predstavljaju. Ne mogu da ne pomenem Miloša Pavlovića. I cenim Milovana Vesnića, bio mi je direktan konkurent u Srbiji, a jeste i biće u CEZ-u.
kastratovic_bud3_naslovna_28Od stranih – Džejsona Plejtoa, jer dugo traje. Stari vozač, i dalje daje svoj doprinos, a drag mi je i zato što je vozio „lagunu“. Pomenuo bih i Lopesa, on je sada hit, ne mogu da ga ignorišem.
 
Koje je tvoje najvrednije vozačko postignuće u 24 godine karijere?
Najveći moj uspeh jeste što i dalje trajem. I dalje vozim i dalje volim auto-sport i imam sreću da nastupam na evropskim stazama. Nisam lovac na pehare i titule, ne brojim ih, ja to imam negde u arhivi. A „klio“ je perjanica sa inženjerske strane.

kastratovic_bud3_naslovna_29Radim na pribavljanju sponzora koji će pomoći da nastupimo i u domaćem i u Centralnoevropskom šampionatu. A kasnije, ako bi se nešto otvorilo, ja sam raspoloživ za sve kombinacije, za bilo šta što je realno od pomenutih takmičenja.

 

Autor: Aleksandar Babić | Serbiaring.com

Fotografije: Vojislav Vujanić, Aleksandar Savin, Vilijams Gran Pri Inženjering, Petar Friba

 


 

 


Facebook Komentari

Comments

Trenutno nema komentara. Budite prvi!

Ostavite komentar

Budi u toku

  • Facebook
  • Twitter
  • Flickr
  • YouTube
  • RSS

Pretraga

Partneri

Popularno

Negde na brdovitom...

Kao što smo vam već najavili, priča o ...

Za ime Bloga...

Pre neki dan sam skoknuo do pijace da ...

Odžačari – Seat...

Škk dizel? Znam, simbol poljoprivrednih mašina, toplih stanova, ...

Saab il’ nikad

Svi već par godina čitate o propasti SAAB-a, ...

Za ime Bloga...

Godina iza nas i godine ispred nas. Kilo ...

Facebook updates

Twitter updates