Apr
13

Tehničar sa dušom

Rat, prestiž, pitanje časti, ko je najbrži, ko je najnapredniji, ko koristi najegzotičnije materijale… Ova pitanja su prožimala mozgove svih nas balavaca, a i onih starijih već mnoge decenije. Pa nisu Veneno, LaFerrari, P1 i ostala ekipa prvi elitni sukob svih vremena, bilo je toga i ranije, samo nije bilo tako „na izvol’te“, sedneš po internetima i gaziš sve što iole zadovoljava glad i žeđ za nemogućim automobilskim dostignućima.
Nekada smo satima gledali tu jednu fotku što neki tamo časopis objavi, pa sekli, pa pravili kolaže… Posteri?! Pa to je bio praznik, kada se dobije neki poster superautomobila, obnavljao se selotejp dok god ćoškovi nisu postali dezintegrisani. Pa čak i tad, nekad nesrećno uvećana slika voljenog automobila sa vidnim rasterom od štampe se brižno savijala i čuvala, odradivši ulogu najsvetlije tačke sobe mladog benzinoholičara.
Uglavnom je to bio Countach, neki su imali Testarossu, ali retko ko je imao 959. Uvek je bio nekakav odmetnik. Slava mu je kratko potrajala u srcima i mozgovima mladih dečaka, jer Italijani nisu mogli sebi da dozvole da oni ne drže primat kada je najbrži serijski automobil u pitanju. F40 je postao ikona, a 959 polako pao u zaborav. Bugatti je podigao prst da istakne neke stvari prikazavši EB110, ali ipak hladan Britanac, zanimljiv koliko i toplo pivo je uskoro iznedrio automobil krajnje neinventivnog imena i sve ih pokorio. E, TO su bili ratovi!
Ovaj naš mladac ovde je jedan izuzetno valjan. Nastao je u periodu kad Porscheu nisu baš cvetale ruže, i bio je jedan svojevrstan poligon za mnoge stvari koje će se kasnije utemeljiti kao industrijski standardi i bitna obeležja kompanije. Godine 1981. Porsche je poslovao sa gubicima, a to se inače i nije baš često dešavalo. Helmuth Bott je bio persona sa izuzetno bistrom vizijom i hteo je da u tako teškim vremenima napravi jedan postulat koji će utabati put mnogim budućim kreacijama.
Od standardne 911 postavke htede čovek da napravi jednu ultramodernu mašinu sa pogonom na sva četiri točka. Grupa B, o kojoj sam već ovde besedio je bila savršena baza za razvoj projekta, jer je iskustvo pokazalo da se kroz razne sportske discipline mnogo brže i efikasnije razvijaju kako celi automobili, tako i pojedinačne komponente istih.

Moram malo da vas udavim sa tehnikalijama, ne zamerite vi koji dolazite samo da parite oči predivnim slikama kojima vas je bud3 razmazio. Mora nekad i da se geek-uje, a možda vam se i dopadne… Elem, nije im se nikako isplatilo da za celu priču razvijaju nov motor, već su uzeli monstruma koji se već dokazao u nekim ranijim situacijama. Sekvencijalni turbopunjači? Iko? Dobro, evo da elaboriramo: dakle, nisu upareni da rade simultano, već su lepo raspoređeni duž krivulje obrtnog momenta da se ne bi dešavala prazna mesta u isporuci maksimalne snage (znači, nema turbo rupe, narodski rečeno, je l’?). TADA su oni to radili, gospodo i gospođe drage… Motorčić je brojao skromnih 2847 „kuba“ iz kojih su izvlačili 444 konjske snage (A onda se F40 grohotom nasmeje i kaže 478 iz 2936. Kao kad odete u teretanu, pa vas smara koliko ko iz benča diže, a vi došli samo noge da radite…).
Pikanterija još jedna je ta da je blok motora bio hlađen vazduhom kao što i priliči Porscheovim bokser šestacima, ali su glave cilindara imale DODATNO, POSEBNO VODENO HLAĐENJE. Evo, kažite vi meni, pa ima li to još negde?! Menjač je još tada imao 6 brzina, a materijali korišćeni za izradu karoserije i šasije su bili nezamislivi na jednom serijski proizvedenom automobilu. PSK sistem pogona na sva četiri točka je bio najsofisticiraniji na svetu (u tom trenutku), a mnogi vitalni delovi automobila, kao što su gume, bili su specijalno razvijani za ovaj model. Ne zaboravimo činjenicu da je 959 stizao od 0 do 100 km/h za samo 3,6 sekundi (pre 27 godina, da, da) i postizao preko 300 km/h.
Hvaljen je na sva usta da je jedan od vozački najzahvalnijih superautomobila svih vremena, a mnogi ne znaju da je to dobrim delom maslo njegove vrlo strateški razvijene aerodinamike. Godine 1985. je predstavljen javnosti, a proizvedeno ih je samo 337, tako da su vrlo retki dragulji u pitanju. Poznata nemačka karoserijska firma Baur je proizvodila sve primerke, u skladu sa rigoroznim standardima koje je nametnula matična kompanija. 959 nije bio legalan u Americi, ali to nije sprečilo jednog Bila Gejtsa ili Džerija Sajnfelda da ga pazare i čekaju 13 godina da ga na carini „puste sa lanca“.
Ako ga vidite nekad negde, priđite, zavucite mu ruku u taj usisnik iza kvake na vratima, verujem da ćete nam svima dugo prepričavati taj doživljaj. Izvinjenje ženskom delu čitalačke populacije, nismo mislili ništa vulgarno.

 

Autor: Matija Dagović

Connoisseur

 


Facebook Komentari

Comments

Komentari

  1. ahsirob kaže:

    Male su šanse da se ova ikona vidi negde na ulici, jedino nam ostaje poseta Porsche-ovom muzeju… :)

Ostavite komentar

Budi u toku

  • Facebook
  • Twitter
  • Flickr
  • YouTube
  • RSS

Pretraga

Partneri

Popularno

Negde na brdovitom...

Kao što smo vam već najavili, priča o ...

Za ime Bloga...

Pre neki dan sam skoknuo do pijace da ...

Odžačari – Seat...

Škk dizel? Znam, simbol poljoprivrednih mašina, toplih stanova, ...

Saab il’ nikad

Svi već par godina čitate o propasti SAAB-a, ...

Za ime Bloga...

Godina iza nas i godine ispred nas. Kilo ...

Facebook updates

Twitter updates