Zabave nije izostalo ni na parkingu, od sitnog podbadanja vozača, do drugarske pomoći svakome kome je ona bila potrebna. Letele su dizalice, ključevi, laptopovi… Naravno, sve to uokvireno dimom roštilja koji se nije gasio dobra četiri sata. Kao da su pekli nosoroga.
Suština samog track day-a, pored same vožnje, jeste i u druženju na ovakvim parkinzima i sličnim prostorima. Većina ljudi nije ni imala pristup stazi, ali zato su uredno visili na ogradi, bodrili vozače i pažljivo skupljali materijal za zezanje istih kad se vrate na parking.
Neki su ih ostavili bez teksta, pa su mogli da se šetaju po parkingu ko ćurani i likuju. A vi, opet, znate ko su ti ljudi. Jedan od njih će se odmah prepoznati, garant. Stajler…
Zbog svega ovoga nismo osetili onaj vasionski poremećaj, rupu u vremenu koja je nastala izmedu dve grupe. I, na kraju nam ostaje da se posebno zahvalimo BMW klubu, gosn. Kokolu, Zverku i svima ostalima koji su nam pomogli. Hvala i mami i tati što su me napravili i želimo svima mir u cilindrima. Do sledećeg track day-a.